Музеј звука – Дела Жоскена де Преа

У историји музике било је мало композитора који су као Жоскен де Пре уживали тако велики углед и неподељено уважавање генерација које су дошле после њега. Он је сматран за највећег иноватора ренесансне епохе, чији је израз био тако свеж, а музички језик тако богат, да су стотине аутора своја дела заснивали на Жоскеновим радовима.

Миса Pange lingua из 1515. године сматра се последњом мисом овог аутора. Данас је то једна од најчувенијих и најутицајнијих полифоних композиција из његовог опуса, а базирана је на подједнако чувеној химни Pange lingua gloriosi коју је написао Свети Тома Аквински. Ова миса је само један од четири примера мисног циклуса заснованог на грегоријанском напеву у стваралаштву Жоскена де Преа. Сама химна написана је у фригијском модусу и садржи шест фраза које кореспондирају стиховима текста. Организација је такође ригорозна, прегледна и представља један од најбољих примера мисе парафразе у историји западне музике. Слободно се може рећи да је сваки од ставова једна врста полифоне варијационе фантазије на тему Pange lingua иако је истовремено Жоскен користио изузетно суптилне начине да подцрта теолошки и симоболички контекст овог дела.

Како наводи музиколошкиња Ксенија Стевановић, трећа фраза химне Pange lingua, односно њена фугирана варијација у Жосеконовој верзији, постаће једна од најпознатијих тема у музичкој историји: то је тематски материјал До-Ре-Фа-Ми-Ре-До који ће се појављивати у делима других композитора у распону од Микеланђела Росија, преко Јохана Себастијана Баха и Јохана Фукса, све до Моцарта који ће користити прва четири тона у фуги последњег става своје Јупитер симфоније.

На издању су између ставова мисе интерполирани мотети и шансоне овог аутора, док се издање завршава двема композицијама Жоскенових савременика, Јеронимуса Виндерса и Жакеа од Мантове, које су посвећене овом великом ренесансном мајстору.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић