Читај ми!

Са београдских сцена – Фестивал „Чембало, жива уметност”

У вечерашњој емисији моћи ћете да чујете снимке са концерата који су одржани прве вечери 17. Фестивала „Чембало, жива уметност”, 16. новембра 2020. године, када су наступиле Јована Топалов и Бојана Димковић.

Културни центар Београда је 2003. године покренуо фестивал посвећен промоцији чембала као солистичког и камерног инструмента, а претходних година наступили су реномирани извођачи из Европе и Србије. Прошлогодишњи фестивал трајао је два дана, а у Свечаној сали Скупштине града представило се четворо домаћих чембалиста млађе генерација. Прве вечери наступиле су уметнице које су своје програмске концепције засновале на истраживачком раду. Тако је Јована Топалов свој концерт посветила музичком пријатељству Јохана Јакоба Фробергера и Луја Купрена, док је Бојана Димковић својим реситалом желела да осветли запостављени опус композиторки друге половине 18. века.

У интерепретацији Јоване Топалов, чућете две Партите Јохана Јакоба Фробергера, и то у е-молу и а-молу и Свиту у де-молу Луја Купрена.

Бојана Димковић је истраживала запостављени опус композиторки друге половине 18.века. У контексту епохе, женско стваралаштво није било фаворизовано. Током 17. и почетком 18. века жене су писале једноставне песме за своје пријатеље и породицу, а како је 18. век напредовао, мењале су се и друштвене околности, па су жене постепено почеле да компонују у амбициознијим жанровима као што су кантате, опере и ораторијуми. Ипак, нису могле да буду професионални музичари нити да добију плаћену позицију на двору или у цркви.

Прва ауторка чије дело се нашло на програму овог концерта је Елизабета де Гамбарини, енглеска сликарка, композиторка, певачица, пијанисткиња, чембалискиња и диригенткиња. Била је прва жена у Великој Британији која је самостално објавила чак три збирке композиција за инструменте са диркама. Друга збирка Лекције за чембало, опус 2 посвећена Принцу од Велса, објављена је 1748. године и написана је у преткласичном маниру. Из ове збирке ћете чути Менует и варијације. Потом ћете чути Сонату у А-дуру Маријане Мартинез, једне од најуспешнијих композиторки 18. века, као и Сонату у Ес-дуру Маријане фон Ауенбругер. Ова цењена аустријска пијанисткиња и композиторка била је ученица Јозефа Хајдна и Антонија Салијерија. Након њене препране смрти у 23. години, Салијери је о свом трошку објавио управо Сонату у Ес-дуру, заједно са његовом посмртном одом овој композиторки.

Уредница емисије Марија Вуковић



Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом