Век хармонике – Концерт Бранка Џиновића и Александра Латковића

По завршетку основних студија у Србији, Бранко Џиновић се усавршавао на Универзитету „Антон Брукнер” у Линцу, а 2017. године је докторирао на Универзитету у Торонту, у класи професора Џозефа Мацерола и тако постао први хармоникаш из Србије који је завршио докторске извођачке студије хармонике. Научни део рада подразумевао је истраживање начина на који су дијалози између Софије Губајдулине, једне од најзначајнијих савремених композиторки, и познатих извођача на хармоници информисали креацију и интерпретацију њених дела. Још од студија, савремена музика писана за хармонику чини највећи део Џиновићевог репертоара, и управо у интерпретацијама оваковог репертоара долази до изражаја његово рафинирано владање инструментом, одлична техника и изузетни слух за звучни колорит композиција.

Након успешног концерта Бранка Џиновића у Студију 6 Радио Београда, децембра 2018. године, када је са Александром Латковићем ad hoc извео дело Софије Губајдулине, уследила је њихова сарадња кроз пројекат „Нова српска музика за хармонику и виолончело”. Иако је дуо хармоника и виолончело доста популаран у свету, наши композитори нису до сада били окренути писању за овакав ансамбл. То је био разлог да се Џиновић и Латковић обрате ауторима млађе генерације са којима су до сада сарађивали, али пре свега онима који ће имати другачије приступе компоновању за овај састав, како би програм уједно био интересантан за публику, а технички и звучно изазован за њих као извођаче. Резултат је био концерт који су Џиновић и Латковић одржали у марту 2020. године у сали Београдске филхармоније, када су премијерно извели шест дела младих српских композитора. Неке од тих композиција нашле су се и на програму концерта који вечерас емитујемо, а првa које ћете чути је UNITY.PROJECTIONS [001=>2] Маје Боснић. Ову младу композиторку експерименталне концептуалне музике све чешће сусрећемо као ауторку музике за хармонику. Овом приликом, третирајући инструменте као звучне објекте, Маја Боснић је истраживала техничке и акустичне могућности хармонике и виолончела, али и спремност извођача да изађу из својих уобичајених улога.

Следи једноставачна композиција Рага и игра Станиславе Гајић. Ово остварење је део збирке Нова српска музика за хармонику – Бајке за децу, којом је обогаћена школска литература за хармонику. Збирка је настала на иницијативу Удружења грађана Еуфонија, а представљена је на 4. Интернационалном фестивалу хармонике и камерне музике „Еуфонија” 2019. године. Како сама ауторка каже, инспирацију често тражи у грчкој и словенског митологији и индијској традицији. Главни мотив композиције Рага и игра потиче од иницијала уметника којима је дело посвећено - Марка Милетића и Бранка Џиновића. Тај почетни мотив је уједно и прва тема, а према речима Станиславе Гајић Рага и игра су саме по себи контрасти у оквиру којих имамо прилику да видимо како се, на различите начине у сваком од њих, развија исти иницијални тематски материјал. У збирци Бајке за децу ово дело има статус најзахтевнијег те превазилази ниво школског програма.

Хрватски аутор Башким Шеху у склопу свог раног периода стваралаштва 80-их година прошлог века, компоновао је многе краће клавирске композиције тако да буду прилагодљиве за друге соло или комбинације инструмената. Тако је настао и Андантино, који су за виолончело и хармонику прерадили Александар Латковић и Бранко Џиновић.

Следи Danza Pompeiana (un rito Romano immaginario) – Помпејски плес (имагинарни римски обред) Драшка Аџића. Према речима аутора, посета Напуљском заливу и археолошком налазишту у Помпеји оставила је толико снажан утисак на њега да је у својој имагинацији желео да му се врати и да проба да осмисли музику из времена Помпеје. Иако дело у наслову има плес као одредницу, тај плес је умерен и спор и заправо је композиторова асоцијација на сунчани Медитеран.

На крају емисије чућете остварење под називом Steelworks Југа Марковића из 2019. године. Како сам аутор каже, идеја за ово дело није ванмузичка, већ му је током стварања била важна енергија и енергетски набој и како се до њега долази, а не једноставне ствари као што су гласноћа или брзина. Од читавог низа најразличитијих манифестација звука Марковић је створио фактурно засићену и еклектичну композицију, уз вешто преплитање апстрактних звучних арабески, удара и дијалога који алудирају на електросну музику, што осликава његово одлично познавање ових инструмената, нарочито хармонике.

Уредница емисије Марија Вуковић