Опера – Ђузепе Верди: Дон Карлос
Чућете архивски снимак опере „Дон Карлос” Ђузепа Вердија забележен 20. јула 1996. године на Промс фестивалу у Ројал Алберт холу у Лондону, када је импресивном поделом дириговао Бернард Хаитинк уз Хор и оркестар Краљевске опере Ковент гарден.
Главне улоге тумачили су: Роберто Скандиуци као Филип II, Ричард Марџисон као Дон Карлос, Дмитри Хворостовски као Родриго, Маркиз де Поза, Роберт Лојд као Велики Инквизитор, Силви Валер као Елизабет Валоа и Олга Бородин као принцеза Еболи.
Ова петочина опера, најдужа у Вердијевом опусу, настала је као поруџбина Париске опере, а компонована је на либрето Камија ди Локла и Франсоа Жозефа Мерија, према драмском комаду Дон Карлос Фридриха Шилера. Прича је заснована на догађајима из шпанско-француске историје 16. века, односно на уговореном браку између шпанског принца Карлоса и Елизабете Валоа, која је због промењених политичких околности након мировног споразума којим је окончан Италијански рат од 1551. до 1559. године, морала да се уда за Карлосовог оца Филипа II. Иначе Дон Карлос је опера која је доживела највише композиторових дорада и измена, те постоји више верзија које су данас доступне диригентима. Вечерас ћете пратити италијанску петочину верзију познату и као верзија из Модене коју је Верди за живота одобрио.
Садржај:
Принц Карлос је у тајности дошао у Француску како би видео своју вереницу, Елизабету Валоа, коју никада није срео. Млади пар се среће у шуми дворца Фонтенбло и заљубљује, али тада стижу вести да ће Елизабета, уместо за Карлоса, морати да се уда за његовог оца Филипа II. Уз ову драмску линију која прати патњу двоје љубавника, паралелно се одвија и политичка борба народа Фландрије који покушава да се ослободи шпанске власти. Несрећан Карлос одлучује да уз помоћ свог пријатеља Родрига помогне борцима за независност, чиме, осим у љубави, сада и у политици постаје супарник свог оца, Филипа II. У сплетке се укључује и принцеза Еболи заљубљена у Дон Карлоса, страшни Велики Инквизитор, а у опери сусрећемо драматичну сцену спаљивања јеретика на ломачи, познати "ауто да фе", као и мистериозни крај, када престолонаследника у крипту самостана Светог Јустуса одвлачи стари монах којег сви препознају као оличење бившег краља Карла V. У опери се налази и једна од најважнијих сцена за соло бас Никада ме није волела у којој је Верди дао мајсторску психолошку карактеризацију унутрашњег конфликта краља Филипа II.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари