Нова дискографија – Албум „Ноћи”

Вероник Жанс се на светској музичкој сцени појавила деведесетих година прошлог века, представљајући се као веома талентован интерпретатор француског барокног репертоара. Након тога, њену пажњу су привукле Моцартове опере, за чије извођење је такође побрала хвалоспеве критике, а последњих година, чини се да су у њеном фокусу пре свега француске "мелодије". Издање које вечерас представљамо настало је под окриљем Центра за музику Палацето Бру Зане, познатим по промоцији и истраживању до сада необјављених или запостављених дела француских аутора активних од краја 18. до првих деценија 20. века. Програм реситала који је Вероник Жанс представила на овом албуму чине зато нека добро позната дела из богате ризнице "мелодија" француских аутора, али и остварења мало познатих композитора попут Фернана де ла Томбела, Андреа Месажеа и Гијома Лекеа. Ипак, оно што чини додатан куриозитет издања јесте инструментација, будући да је клавирска пратња "мелодија" сада транскрибована за клавирски квинтет, те у неким песмама указује на готово оркестарске амбиције аранжмана. Оваквим поступком, како се то наводи у програмској књижици, уредници издања су желели да укажу на тренутак у историји француске музике када су ове песме почеле да напуштају салоне "бел епока" и селе се у концертне дворане, и када су аутори попут Дебисија, Дипарка и Сен Санса "мелодијама" почели да додају више симфонијске боје.

Као што наслов албума указује, основна инспирација која повезује дела на овом издању је летња ноћ - лепота смираја дана, слатки снови, узнемирујући кошмари и радост поновног буђења. Поред соло песама Габријела Фореа, Жила Маснеа, Хектора Берлиоза, Ернеста Шосона, Гија Ропарца, Камија Сен Санса и Рејналда Хана, налазе се и три инструменталне нумере: Листова Погребна гондола, Оријентална Фернана де ла Томбела и Скерцо из клавирског квинтета Шарл-Марије Видора.

„Интерпретација (Вероник) Жанс је очаравајућа као и увек. Тешко је замислити било ког другог певача данас који је посвећенији овом репертоару, са сваком кристално чисто изговореном речју и савршено извајаном нијансом текста”, наводи критичар листа Гардијан, док Дејвид Меконел из Класикл Ривјуа пише „уједначеност тона између регистара и неприметни легато су уочиљиви, као и увек, као што је и пажња посвећена дикцији и осетљивост за промене у осећањима исказаним у поезији”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић