Стваралаштво Фердинанда Паера

Као и у случају многих композитора ове генерације, Наполеонови ратови били су прекретница у Паеровој каријери. Паер је упознао Наполеона у Дрездену 1806. године, придружио му се у походу на Пољску, не би ли наредне године постао његов капелмајстор у Паризу, где је затим остао до краја свог живота. За време Наполеонове власти преузео је руковођење Опером комик, а затим и Италијанским позориштем. Ипак, са изузетком сарадње на једном револуционарном оперском пастишу, целокупна Паерова оперска продукција остала је на италијанском језику и премијерно је приказивана или у Италији или на самом Наполеоновом двору. Ово је такође период из коjeг потиче већина инструменталних композиција, које стоје на маргини његовог опуса, укључујући више симфонија, оркестарских маршева, клавирских валцера, те збирку од три велике сонате за клавир и виолину и виолончело ад либитум.

Као и Паер, девет година старији италијански композитор и пијаниста Франческо Полини започео је своју каријеру у Бечу, али је највећи део живота провео у Милану. Један од водећих композитора за клавир своје генерације, Полини је био и запажен педагог и аутор првог италијанског трактата - школе свирања клавира, из 1812. године. За његов приступ посебно је карактеристичан значај који поклања мелодији, односно кантилени, за коју инсистира да увек мора бити препознатљива у клавирској фактури. Полинијева Соната за клавир опус 26 број 6 у гe-молу је типичне троставачне структури у којој се издваја први став, allegro agitato, коме претходи лагани увод у largo темпу. Капричо за клавир, опус 28 базиран је на комичној опери Разочарани удварачи Ђузепа Моске и састоји се од уводног става за којим следе варијације на тему једне од каватина из опере.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић