Антологија српске музике
Дела Радомира Петровића: Concerto in modo antico, концертна увертира Moto sinfonico, Сонатина за обоу и клавир, као и два хорска остварења – Мадригал и Витоладе.
Рођен 1923. године у Београду, Радомир Петровић је студије композиције завршио 1957. на Музичкој академији родном граду, у класи Предрага Милошевића. Након успешно окончаних студија постао је професор теоријских предмета у Музичкој школи „Јосип Славенски”, чији је директор био од 1964. до 1966, када је изабран за доцента Музичке академије, на предмету музичка теорија.
Упоредо са професорском, одвијала се и Петровићева диригентска активност: оснивач је и један од првих диригената хора и оркестра Културно-уметничког друштва „Бранко Цветковић”, са којима је освојио бројне награде на међународним такмичењима. Важно је истаћи да је Радомир Петровић и један од оснивача неколико хорских фестивала у Србији, међу којима посебно место припада Мокрањчевим данима у Неготину. За декана Музичке академије изабран је 1979. године, а у периоду од 1984. до 1985. године био је и председник Удружења композитора Србије. Преминуо је 1991. године.
У студији Музички ствараоци у Србији, Властимир Перичић истиче да су главне одлике музичког језика Радомира Петровића тежња за пластичношћу линеарног вођења гласова, хармонски контрасти умерено модерних акорада, стремљење ка личном изразу националног стила, као и одмереност и равнотежа унутрашње изградње облика. Композиторов опус броји око шездесетак дела, међу којима је и недовршена опера Оливера Деспина.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари