Нова дискографија – Моцартова Миса у це молу

За своје прво издање за издавачку кућу Пентатон, овај ансамбл већ позамашне дискографије, одабрао је једно од два најзначајнија Моцартова вокално-инструментална остварења – Велику мису, Кехлова ознака 427, која је, као и Реквијем овог композитора, остала недовршена. Дело које је написано 1783. године, представља једну од најпопуларнијих и најчешће извођених духовних композиција на репертоару, упркос изостанку највећег дела става Кредо и комплетног завршног става Агнус Деи, а за потребе извођења, Марк Минковски се определидо за редактуру Хелмута Едерса из 1985. Ову партитуру, француски диригент изводи са готово камерним ансамблом - уз ансамбл Музичари из Лувра, који свирају на оригиналним инструментима, на овом снимку ћете чути још само четворо солиста, као и хор од само девет певача. Овако редукован извођачки састав, недостатак масивности у звуку компензује флексибилношћу и непосредношћу, коју додатно појачава беспрекорно технички забележен звук на овом снимку. Оно што критика истиче јесу знатно бржа темпа која Минковски поставља у готово свим одсецима, осим у почетном Креду, који и представља најупечатљиви сегмент Мисе. У поређењу са референтним интерпретацијама, попут оних које су остварили Масаки Сузуки, Елиот Гардинер или Филип Херевеге, Минковски намеће темпо који у случају солистичких наступа пружа релативно мало простора за истраживање свих емоционалних нијанси текста. Стога утисак који остављају солистички наступи, посебно сопрана, остају у сенци нумера које изводе хор и оркестар, иако њихови гласови савршено одговарају нумерама које интерпретирају. 

Уредница емисије: Ивана Неимаревић