Џереми Клиф: Популизам и пандемија

Клиф заступа тезу да су националистички и популистички лидери, заправо, структурално неподобни за задатак управљања глобалном пандемијом која се отргла контроли. Њихов инстиктивни и „здраворазумски” однос према болести, медицини, науци, кризи и глобалном управљању може да делује заводљиво у нормалним околностима. Али данашње околности нису такве. Па ипак, остаје могућност да би се актуелна криза на крају могла испоставити као историјска прилика за националисте и популисте, уколико би се њене геополитичке, културне и унутрашњополитичке последице поклопиле с популистичким наративом, рецимо, у случају евидентног неуспеха стручњака и технократских елита. Таква могућност, према мишљењу Џеремија Клифа, обавезује све оне који се супротстављају популистичком национализму и верују у стручност, плуралистичко друштво, снажне институције, контролу, равнотежу и међународну сарадњу, да раде на развијању властитог, бољег наратива, којем би чак могли да прилагоде елементе истог оног оквира који користе популисти. И они могу говорити „о једном народу постројеном против заједничког непријатеља", али „народу” који није дефинисан границама или националним и културним разликама, већ нашом заједничком људскошћу, рањивошћу, надама и страховима.

Овај есеј, изворно објављен крајем марта у британском магазину Њу стејтсмен, превела је с енглеског Сузана Бојовић.

Спикерска интерпретација текста: Душица Мијатовић
Уредник: Предраг Шарчевић