Рејха у Паризу

Рејха је у Париз дошао 1805. године, у време Наполеоновог царства, али је период Рестаурације француске монархије обухватио највећи део његовог стваралачког века. Иако су нове музичке институције попут париског Конзерваторијума преживеле пад Наполеона, Рестаурација је означила поновне промене у односима музичког меценства и нова тумачења периода револуције, а крунисане главе династије Бурбона и старо племство повратили су престижно место у уметничким представама. Француски композитор Шарл-Анри Плантад, шест година старији од Рејхе, постављен је за капелмајстора краљевске капеле у Версају. Једно од његових најзапаженијих дела био је Реквијем за Марију Антоанету, француску краљицу коју су револуционари погубили 1793. године под оптужбом за издају. Изведен у Версају, поводом тридесетогодишњице краљичине смрти, Плантадов Реквијем осмишљен је као спој звучних решења француског великог мотета и композиционог стила озбиљне опере његовог доба. Посебно је занимљива употреба хроматике и проширивање стандардног оркестра инструментима попут там-тама.

У Рејхиној биографији проналазимо два помена Реквијема: према једном, Рејха је по свему судећи радио на делу у жанру Реквијема још од 1802. године, а посебно га је подстакла окупација Беча од стране француских трупа. Други помен Мисе за мртве везује се за Париз, а рукопис овог дела пронађен је у француској Националној библиотеци. Већина стручњака данас сматра да је реч о једном истом делу на коме је Рејха континуирано радио. Прву верзију је покушао да изведе у Лајпцигу, пре доласка у Париз, а коначне верзије полифоних ставова је касније уобличио паралелно са израдом свог Приручника за компоновање озбиљне музике из 1824. године.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић