Са београдских сцена – Ауторски концерт Бранке Поповић

Бранка Поповић, рођена 1977. године, дипломирала је на Катедрама за музикологију, и композицију и оркестрацију на Факултету музичке уметности у Београду, где тренутно ради као доцент на Одсеку за композицију. Диплому магистра композиције стекла је на Гилдхол школи за музику и драму у Лондону у класи Џудит Бингам, а 2012. године, извођењем камерне опере Петроград, ова уметница је одбранила и уметнички докторат на Факултету музичке ументости у Београду.

Године 2007. и 2008. сарађивала је са Beta Radio France International, где је уређивала емисију Класимилација. У периоду од 2010. до 2015. године била је сарадник Трећег програма Радио Београда, а од 2015. је селектор Међународне трибине композитора.

Музички језик Бранке Поповић је постмодерно оријентисан, са израженом експерименталном цртом, коју ауторка често истиче. Она трага за аутентичношћу и поетском чистотом инспиришући се обиљем већ постојећих музика разноврсних стилова и жанрова.

Дела Бранке Поповић извођена су у оквиру Бертвисл фестивала у Лондону, Јамаха такмичења дувачких квинтета у Глазгову, а редован је учесник и Међународне трибине композитора у Београду. Године 2002. освојила је Трећу награду за трио Dream на Летњој музичкој академији Будимпешта–Праг–Беч. Ова уметница освојила је и награду за најбољу музику у филму Тачка прекида Игора Тохоља на 56. Београдском фестивалу документарног и краткометражног филма 2009. године. Ипак, највећи успех на међународној сцени Бранка Поповић је остварила 2015. године, када је њено дело Lines and Circles изабрано међу deset препоручених дела Међународног Рострума композитора у Талину.

На почетку емисије чућете композицију Stardust, односно Звездана прашина. По њеним речима, „преламањем сунчеве светлости кроз космичку прашину настају различите светлосне појаве као што је на пример „зодијачко светло”. Композиција Stardust је сачињена од ситних звучних честица које преламањем музичког искуства код сваког слушаоца понаособ могу да подстакну најразличитије звучне доживљаје”. Дело је посвећено виолисти Саши Мирковићу и ансамблу Метаморфозис, који су га премијерно извели на концерту одржаном 30. новембра 2015. године у Београду.

У наставку емисије чућете композицију У ораховој љусци за виолу из 2010. године, инспирисану књигом Стивена Хокинга Космос у ораховој љусци, потом остварење Самоћа - саморефлексија за клавир из 2005. године, а потом и Три минијатуре под називом Sleeping Below Red Circles за виолу и хармонику из 2014. године. Ово дело, инспирисано песмом Red Easy a Color америчког песника Џерома Ротенберга, једно је од оних у којима ауторка истражује граничне изражајне могућности инструмената. Бранка Поповић је своје остварење описала следећим речима: „У композицији се преплићу компримовани фрагменти засновани на различитом материјалу, градећи музичко ткање модернистичке усмерености на звук, кроз које се, на тренутке, пробијају делићи који асоцирају на већ постојеће, али далеке музичке светове”.

Хировити менует за виолончело и клавир из 2018. године, настао је као поруџбина виолончелисте Ђорђа Милошевића, а из његове замисли о концерту чији би програм чиниле савремене композиције инспирисане барокним играма. Почетна тачка ове композиције је Хендлов Менует у ге-молу који је, кроз драматуршке обрте и обрисе различитих атмосфера, наговештен карактеристичним пулсом и специфичном хармонијом.

Вртлог за виолу, клавир и гудачки оркестар, Бранка Поповић написала је 2017. године. Након премијере овог дела, музиколошкиња Бранка Радовић је у Новом магазину написала: „На веома инвентиван начин коришћен је ансамбл, посебно клавир који у композицији није ни модерна удараљка ни лирски романтични инструмент, већ опонент и садруг гудачима. У вртлогу и колоплету дешавања унутар хармонског плана врти се и разврће један акорд на различите начине и у различитим инструментима, у чему настају тензије, разрешења, енергетски набоји и каденцирајуће оазе.”

Остварење под називом Iron Bells за два женска гласа, харфу, хармонику, виолу и електронику, писано је 2019. године, на стихове четвртог дела поеме Bells (Звона) Едгара Алана Поа, а засновано је, по речима ауторке, на идеји еха ванвременског Поовог текста у савременом тренутку и на еху као феномену везаном за звук звона, који је разрађен, како кроз међусобни однос електронског слоја и два гласа, виоле, харфе и хармонике, тако и кроз однос целог ансамбла и звука простора.

Уредница емисије Марија Вуковић