Опера – Рихард Вагнер: Сумрак богова

У главним улогама наступају: Мирела Хаген као Воглинд,а Јулија Рутиљано као Велгунду, Ана Лапковска као Флосхилда и Прва Норна. Штефан Финке је Зигфирд, Стефен Милинг је Хагена, Алехандро Марко-Бурместер је Гунтер, Алисон Оукс је Гутруну, док је Кетрин Фостер Брунхилда. Лик Валтрауте изводи Клаудија Манке, док је Алберих - Алберт Домен. Хором и оркестром Фестивала у Бајројту диригује Кирил Петренко.

С обзиром на то да ове године Бајрoјтске музичке свечаности нису одржане због пандемије вируса Sars-Cov-2, руководство ове столетне манифестације је одлучило да слушаоцима немачких станица и чланцима Европске радиодифузне уније понуди изузетне снимке из сопственог архива. Такође, најавили су да се нова поставка Прстена Нибелунга одлаже за 2022. годину, с обзиром на обавезе извођача и измењен распоред проба.

Вагнер је написао једини могући крај који је у стању да одговори музичком и драмском богаству целог циклуса Прстен Нибелунга. Он је двадесет шест година радио на овом делу, с обзиром да је испрва написао Зигфридову смрт, а потом и друге делове Ринга, тако да је у Сумраку богова спојио све нити приче и све различите етапе у композиционом развоју на задивљујуће природан и кохерентан начин. Притом, све је крунисао са два ремек дела унутар овог чина: Зигфридовим посмртним маршем и сценом Брунхилдиног жртвовања. Музика у овом чину расте до теме „љубавног искупљења” коју је Зигилинда певала у Валкири када је открила да је трудна и да ће родити Зигфрида. Овај пут када је пева Брунхилда – Вагнер је назива мотивом глорификације Брунхилде. Сам крај опере је остављен оркестру као главном приповедачу. Из катаклизме се рађа својеврсни оптимизам новог почетка, оличен у озареном мотиву глорификације Брунхилде у светлом Дес дуру. 

Уредница Ксенија Стевановић