Бетовен и фолклор

Најпознатији пример Бетовенове употребе фолклорног материјала представља његова збирка гудачких квартета коју је писао по поруџбини грофа Разумовског. Андреј Кирилович Разумовски био је руски изасланик при Хабзбуршком двору почев од 1792. године, као и главни руски преговарач на Бечком конгресу. Све до његове смрти, 1836. године, Беч је био дом овог руског аристократе, који је био познат као колекционар уметничких дела и мецена. Тако је гудачки квартет виолинисте Игнаца Шупанцига, са којим је Бетовен сарађивао, започео свој рад управо као приватни ансамбл грофа Разумовског. Године 1806. Разумовски је од Бетовена поручио три гудачка квартета, које је композитор објавио као свој опус 59, а у којима је, по захтеву Разумовског, укључио две руске теме јасно обележене у партитури. У првом квартету, руска тема је основна тема финалног става, док је у другом она на месту трија у играчком ставу. Тема коју је Бетовен употребио у другом квартету потиче из украјинске народне песме „Слава Сунцу” и у будућности ће бити предмет интересовања више руских композитора: Модеста Мусоргског, коме је послужила за сцену крунисања у опери Борис Годунов, као и Антона Аренског, Игора Стравинског и Сергеја Рахмањинова. Бетовен је ову тему обрадио уводећи дисонантна сазвучја унутар конвенционалне хармоније и наглашавајући модалне карактеристике саме теме.

Бечки композитори Бетовеновог доба неретко су свој однос према фолклорном материјалу у уметничкој музици градили кроз посезање за мађарском традицијом, чему је доприносила и чињеница да су многи од њих били у служби угарског племства. Хумелово интересовање за мађарски фолклор долази до изражаја на почетку његове каријере, када је, по препоруци свог учитеља, Јозефа Хајдна, радио у служби племићке породице Естерхазијевих, у дворцу у Естерхази. Из овог периода потичу Седам мађарских плесова за клавир, опус 23. Хумел је такође посегнуо и за руско-украјинским фолклором, и то у свом Трију за флауту, виолину и клавир у А-дуру, опус 78, штампаном 1818. године. Овај трио је заправо конципиран као увод, варијације и рондо на тему популарне украјинске-козачке песме „Козак јаше преко Дунава”.

У опусу Лудвига Бетовена проналазимо и необјављене обраде песама на пољском, италијанском, мађарском, немачком и другим европским језицима, које је од композитора поручио единбуршки издавач Џорџ Томпсон, са идејом да публикује збирку песама разних европских народа. Томпсонова намера није уродила плодом, пре свега због проблема са превођењем текстова песама.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић