Бетовенова колекција Eурорадија
Репродуковаћемо снимак концерта Камерног оркестра Европе и Хора Арнолд Шенберг под управом Николауса Харнонкура, забележен 11. септембра 1998. године у Ројал Алберт холу у Лондону, у оквиру фестивала Промс. На програму је била Миса Солемнис у Де дуру опус 123 Лудвига ван Бетовена. Као солисти наступили су: Рут Цизак, сопран, Бернарда Финк, контраалт, Херберт Липерт, тенор и Нил Дејвис, бас. Овај архивски снимак добили смо путем евровизијске размене а у оквиру циклуса којим се прославља 250 година од рођења чувеног бечког класичара.
Овај наступ одржан је претпоследње вечери Промса 1998. године; био је то и дуго очекивани наступ у оквиру летње турнеје поменутих уметника, а уједно и прослава две деценије дуге сарадње између диригента Харнонкура и Хора Арнолд Шенберг. Осим тога, овај диригент и Камерни оркестар Европе сматрани су радикалним крилом интерпретације Бетовена деведесетих година прошлог века, отварајући врата потпуно другачије перцепције дела бечког класичара и то првенствено због снимака Бетовенових симфонија на модерним инструментима, реализованих 1991. године. Занимљиво је поменути и да је објављена књига сачињена од докумената и сећања са проба Николауса Харнонкура управо из овог периода, и у којој се између осталог помињу детаљи са пробе ових уметника пред наступ који ћемо репродуковати у емисији. Тада је Харнонкур, током вежбања става Кредо из Бетовенове Мисе Солемнис истакао - на свој евокативни и асоцијативни начин - да хор мора звучати као када кишну глисту извлачимо из земље - нешто између спорог валцера, лендлера и танга; или пак да је главни део тела певача лакат, а често је истицао, па тако и на овој проби, да учи од својих музичара исто колико и они од њега. Поменута књига, која носи назив Немогућности су најлепше могућности заправо је био уметнички кредо Николауса Харнонкура и због тога је за њега извођење недостижне Бетоенове Мисе Солемнис увек представљало посебан и узбудљив изазов.
Ауторка емисије Јелена Дамјановић
Коментари