Бетовен и јавни концерт

За време Бетовеновог живота, најзначајнија институција јавног извођења камерне музике у Бечу био је гудачки квартет виолинисте Игнаца Шупанцига. Шупанцигов квартет је изворно представљао приватни ансамбл који су финансирале имућне аристократске породице Лихновски и Разумовски, које су уједно биле и Бетовенове мецене. У току зиме 1804-5. године квартет је организовао први циклус јавних претплатних концерата у палати грофа Разумовског. Овај облик концерта камерне музике послужио је као модел широм Европе и био је један од важних механизама трансформације гудачког квартета из жанра намењеног аристократским салонима у жанр отворен за јавност, који ће постати својеврсни означитељ 'озбиљне' музике.

Чућете дело писано за Шупанцигов квартет, из пера Луја Шпора, настало 1823. године. Шпоров први Двоструки гудачки квартет у де-молу, опус 65, био је на репертоару Шупанциговог квартета у последњој фази његове активности, од 1823. до 1830. године, када се виолиниста вратио у Беч након вишегодишњег боравка у Санкт Петербургу. Двоструки гудачки квартет је Шпорова оригинална идеја, остварена по угледу на композиције за двоструке хорове, а инструментација која укључује два гудачка квартета у дијалогу даје сасвим другачији музички резултат у односу на конвенционални октет.

Од самог свог настанка као приватни ансамбл, Шупанцигов квартет имао је привилегију да директно сарађује са најчувенијим бечким композиторима, Хајдном и Бетовеном. Кроз читаву историју деловања овог ансамбла, Бетовенов опус је заузимао централно место на њиховом репертоару, а јавни наступи квартета представљали су један од механизама уз помоћ којег је грађена репутација Бетовена као музичког генија. Као композитор који није био вичан гудачким инструментима, сам Бетовен је редовно консултовао Шупанцига у вези са могућностима инструмената, те су одређени елементи извођачког стила овог виолинисте остали уписани у Бетовеновим партитурама. Сукоб између Бетовена и Шупанцига одиграо се поводом Бетовенових позних квартета, које је публика неретко сматрала тешким за слушање, а Луј Шпор их је окарактерисао као „неразумљиве и нередиговане страхоте". Први у низу ових квартета, у Ес-дуру, опус 127, из 1825. године, премијерно је одсвирао Шупанцигов квартет на истом концерту на коме је био изведен Шпоров двоструки квартет. То извођење окарактерисано је као потпуни неуспех, а по сведочењима савременика главни кривац је био сам Игнац Шупанциг, који је био технички неспреман. Бетовен је затим своју партитуру поверио конкурентском квартету Јозефа Бема, који је приредио више јавних концерата на којима је изведено само ово дело, и то два пута заредом у току једне вечери. Порука овакве форме јавног концерта, која се показала као успешна, била је да, када је у питању дело оваквог степена оригиналности, потребно је да га чак и публика познавалаца музике чује барем два пута. Ово је такође означило и радикалан прекид са дотадашњим репреторима камерних концерата, који су акценат стваљали на разноврност дела на програму.

Аутор Срђан Атанасовски