Нова дискографија
Представљамо албум Симфонијског oркестра из Лахтија под управом Диме Слободењука са делима Сергеја Прокофјева који је почетком априла објавила дискографска кућа Бис.
На овом издању, налазе се две оркестарске свите из сценских дела Сергеја Прокофјева – опере Коцкар и балета Камени цвет, између којих је интерполирана кратка Јесења скица опус 8, вероватно прво композиторово довршено оркестарско дело. Током своје дугачке каријере, Прокофјев је често писао дела за сцену, од којих су нека била веома успешна, а нека не. Али музика из ових обимних дела могла се чути и у другим Прокофјевљевим остварењима, некада као „позајмљени” материјал у некој од симфонија, а много чешће у форми свите инспирисане оригиналним сценским делом. Један од таквих примера су Четири портрета и расплет из опере Коцкар, првог Прокофјевљевог оперског остварења које је довршено 1917. године. Засновано на истоименој краткој причи Фјодора Достојевског, ово дело није поседовало засебне нумере које би могле да се изводе као независни оркестарски комади. Зато је аутор компоновао сасвим ново дело, осмишљено као четири портрета главних ликова у опери, комбинујући музичке мотиве и теме које се за њих везују током опере.
Сиже последњег, осмог балета Сергеја Прокофјева Камени цвет, инспирисан је причама и бајкама из области Урала, а у сто педесет минута дугом делу композитор је користио идиом заснован на фолклорним елементима и традицији музике друге половине 19. века. Прича говори о дрводељи Данилу, који је заљубљен у Катарину и који мора да савлада чаробницу са Бакарне планине. Док је чекао дозволу цензора да се дело представи публици, Прокофјев је у плану имао да напише неколико свита из балета. На снимку који вечерас слушате Дима Слободењук и Симфонијски оркестар из Лахтија одабрали су сегменте из две овакве компилације: Свадбену свиту опус 126 и Циганску фантазију 127.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари