Опера – Ђузепе Верди: Риголето

Емитујемо снимак опере „Риголето” Ђузепа Вердија забележен 5. октобра 2018. године, током концертног извођења у Филхармонији у Луксембургу.

У насловној улози наступио је баритон Сајмон Кинлисајд, док је Ђилду изводила Екатерина Сјурина. Као Војвода од Мантове наступио је Саимир Пиргу, Станислав Трофимов је био Спарафучиле, а његову сестру Мадалену је изводила Алиса Колосова. Хором Бечке филхармоније и Филхармонијом из Луксембурга дириговао је Густаво Химено.

Ова опера се сматра почетком Вердијеве зрелости, вододелницом између „раних" дела и низа репетоарски важних опера које ће уследити. Ипак, треба напоменути да је већину формалних иновација које сусрећемо у Риголету, Верди већ тестирао у својим претходним остварењима, а неке сусрећемо и у делима његових савременика. Али, ни једна од ранијих опера италијанског мајстора није тако савршено драматуршки изведена, стилски конзистентна, драмски упечатљива. У том смислу, Риголето је пре свега плод новог осећаја за музичку карактеризацију, где ликови – посебно Риголета и Ђилде – бивају снажно и комплексно психолошки извајани унутар фромалних норми италијанске опере. Управо емотивна аутентичност ових јунака је оно што остаје непревазиђено у Риголету до данашњих дана. Верди се у овом делу обраћа неким од својих преокупација, а то су однос између родитеља и деце, јаловост освете, располућеност појединца између моћи и дубоких осећања, у саосећајном погледу композитора на трагикомедију људске егзистенције. 

Уредница Ксенија Стевановић



Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се