Уметност интерпретације

Ова уметница је тренутно једна од најцењенијих виолончелисткиња млађе генерације. Рођена 1982. године у породици музичара, рано је почела да свира инструмент, којем ће се, упркос завршеним студијама руске књижевности на Колумбија универзитету, посветити у својој професионалној каријери. Пажњу јавности је почела да привлачи након наступа са Кливлендским оркестром са само тринаест година, и концертом у Карнеги холу две године касније, да би потом освојила престижна признања и стипендије као што су Евери Фишер награда, награда Мекартур фондације и награда Ленард Бернстајн Фестивала у Шлезвиг-Холштајну.

Њен први велики дискографски успех је био снимак живог извођења концерата за виолончело Едварда Елгара и Елиота Картера, које је интерпретирала уз пратњу Државне капеле из Берлина под управом Данијела Баренбојма. Овај албум, објављен 2013. године, освојио је награду Би-Би-Си Магазина као најбољи снимак године, док је критика истицала „савршену контролу” и „интензитет њеног свирања”.

Осим стандардних дела репертоара за виолончело, Алиса Вајлерстајн је посвећена и интерпретацији савремене музике, а посебно је интензивно сарађивала са Освалдом Голиховим и Лером Ауербах. Премијерно је извела више дела ових аутора, као и композицију Outscape Паскала Дисапена, те Концерт за виолончело Матијаса Пинчера, који је добио одличне оцене критике.

Веома успешан био је и њен албум са концертима Дмитрија Шостаковича. На овом издању Алиса Вајлерстајн је наступила у пратњи Симфонијског оркестра Баварског радија под управом Пабла Херас-Казада, а снимци су такође били комбинација студијског и концертног записа у Херкуловој сали у Минхену. Концерти за виолончело Дмитрија Шостаковича су зрела, интензивна дела овог руског композотора, а Алиса Вајлерстајн их изводи на сасвим самосвојан начин – њена темпа се разликују у односу на она која други солисти бирају, често уноси диминуенда и крешенда која се не налазе у партитури, али која оркестар Баварског радија предвођен одличним Херас-Казадом у стопу прати. Оно што одликује све интерпретације ове виолончелисткиње, недвосмислено се примећује и на овом снимку – то су технички савршено извођење, интензитет и посвећеност са којом приступа партитури.

Говорећи ово овом издању, критичар Би-Би-Си Магазина је нагласио да је „Први концерт попут Алисе Вајлерстајн: жесток, напет и разговетан... Она исцртава усијану линију, напајајући је ритмичком еластичношћу, која надмашује и саму блиставу лепоту њеног тона. Током првог става она диже тензију, преузимајући бљештаву тему хорни, претварајући је из гласног плача у прави врисак. Овај интензитет не јењава ни у покренутом Модерату а снажан осећај разумевања, чини њену каденцу узбудљивом”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић