Музика вива

Овај цењени и тражени аутор, рођен 1981. године, ствара у широким стилским потезима од, како наводи, смерница америчког минимализма до енглеске хорске традиције. Међу бројним поруџбинама Ника Мјулија издвајају се оне за Метрополитен оперу, за оперу Марни која је постављена 2018. године уз велике похвале стручне критике. До сада је написао преко сто дела различитих жанрова и сарађивао је са разноликим ансамблима почев од вокалне групе Талис Сколарс до Филхармоније из Лос Анђелеса.

Нико Мјули често и радо сарађује са савременим кореографима, режисерима, као и са уметницима са поп, рок и инди сцене попут Суфјана Стивенса, Antony and the Johnsons и Џоане Њусом, а један је од суоснивача исландске дискографске куће и уметничког колектива Bedroom Community.

Концерт за виолончело и оркестар написан 2015. године за виолончелисту Оливера Коутса и Бритен синфонију, као поруџбина дворане Барбикен. У овом делу Мјули је применио традиционалну троставачну схему брзи-лагани-брзи став, који задржавају и класичну дистинкцију између тематског излагање, лирске епизоде и моторичне завршнице. Како Мјули каже први став започиње фактурном сликом која је намерно „украдена” из првог такта композиције Метаболе Анрија Дитијеа, из које млади композитор развија свој оригинални музички ток кроз серију супростављања и преплитања солисте са деоницама гудача, сординиране трубе, удараљки и клавира.

Концерт за виолу из 2014. године написан је за виолисткињу Надију Сироту, дугогодишњу Мјулијеву сарадницу још од времена заједничког студирања на Џулијарду. Настао је као заједничка поруџбина Националног оркестра Шпаније, Симфонијског оркестра из Детроита, Фестивала Сен-Дени у Паризу и Оркестра америчког Националног центра за уметност. Овај концерт задржава класичну троставачну структуру, као и неке од карактеристика концертне форме попут каденционих одсека, али је прожет интимним познавањем саме извођачке личности Надије Сироте, која је енергична, неустрашива и интензивна.

Уредница Ксенија Стевановић