Музеј звука

За разлику од других музичких збирки из 14. века, попут кодекса Скварчалупи или кодекса Панћатики који су били украшени скупим материјалима и изузетним уметничким илуминацијама, овај рукопис је по свој прилици био намењен пре за вежбање музике него за њено чување. У прилог овој тези говори то што материјал на којем су нотни записи забележени није постојанији и скупљи пергамент него обичан папир, затим то што листови немају повез од коже који је био уобичајен у то време, те да се музички записи налазе у истој фасцикли заједно са правничким документима и вежбама из логике. Сами нотни записи често су остављени само у скицама чије је значење данас изгубљено, или поседују непотпуне деонице, а на основу дела која су у целости записана може се закључити да је аутор подједнаку важност придавао како духовним, тако и световним композицијама.

Чланови ансамбла Бела Герит, чије интерпретације ових записа ћете вечерас слушати, на свом албуму насловљеном Божанска пропорција груписали су дела из Рукописа из Урбина у четири целине – први чини „имагинарна" миса, односно ставови мисног ординаријума из различитих извора, који се чак налазе у различитим модусима и имају сасвим различит карактер. У другој групи дела, налазе се варијације на став Кирије, а у трећој су композиције које се могу приписати мајсторима италијанске „арс нове" – Герарделу из Фиренце и Лоренцу из Фиренце. Овај избор композиција из Рукописа из Урбина из 1419, заокружују љубавне канцоне анонимних аутора, као и једно дело које се највероватније може приписати Донату да Качи.

Објашњавајући свој интерпретативни приступ, чланови ансамбла Бела Герит упоредили су записе из Рукoписа из Урбина са сликарском скицом, односно прављењем обриса будуће слике. Они откривају креативни процес који се налази у позадини настанка дела и дозвољавају нам његову реконструкцију, али и представљају подстицај за размишљање о уметничком духу ере у којој је дело настало. Истичући како је Урбино био колевка пред-ренесансних активости у којој је стварала плејада песника, архитеката, математичара и сликара, они су своје реконструкције базирали на провлађујућем приницпу „златне пропорције", како би оживели ове записе и премостили јаз између интерпретативне праксе 14. века и данашњице.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић