Хроника Трећег програма

Прочитаћемо осврт Николе Живановића на збирку песама Слободана Јовића „Страх од савршенства”, а потом осврт Радомира Путника на књигу Зорана Максимовића „Све наше Хеде”.

Хроника Хроника

Autor:
Трећи програм

Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]

Књигу песама Слободана Јовића Страх од савршенства објавила је прошле године издавачка кућа Повеља из Краљева. Како коментарише Никола Живановић, то су песме аутсајдера, али не песме о типичном аутсајдеру које су већ постале клише у савременој књижевности. Сиромаштво, географска позиционираност песника у неком малом селу поред Лопара, и са тим повезан повишен степен религиозности у односу на градске људе, дају овој поезији специфичну мешавину тематских елемената која је сама по себи довољна да обезбеди дозу оригиналности. Уз то, Јовићева поезија је директна - он пише непосредно, не компликујући, не стварајући у песмама и другостепена књижевна дела, а ипак успевајући да увек остане на висини задатка и да му песма не склизне у баналност. Осим тога, Страх од савршенства је до краја песимистичка књига, али тај песимизам није насилан, није измишљен и зато ове песме остављају дубок утисак, чак и када само прикажу неколико детаља.

* * *

Стеријино позорје из Новог Сада недавно је објавило студију Све наше Хеде, у којој је театролог Зоран Максимовић анализирао поставке знамените драме Хенрика Ибзена Хеда Габлер на позоришним сценама у Србији. По речима Радомира Путника, драматуршким особеностима као и естетичким вредностима драме Хеда Габлер аутор је посветио дужну пажњу, у оној мери колико му је то потребно за театролошке анализе досадашњих поставки овог комада, а тежиште истраживања је било на описивању премијера Ибзенове драме, као и на њиховој рецепцији у стручној јавности. Максимовић констатује да је на српским позорницама Хеда Габлер до сада била постављена десет пута: две поставке се бележе у периоду између два светска рата (прва у Српском народном позоришту у Новом Саду 1920, а друга у Народном позоришту у Београду 1922. године), док се после Другог светског рата Ибзенова драма чешће приказује. Поштујући начела театрографије, Зоран Максимовић пружа податке о свим поставкама Хеде Габлер у српским позориштима, али основна замисао ауторове студије - театролошка реконструкција и осветљавање уметничких домета ове Ибзенове драме - почива на две поставке Хеде Габлер, и то у Југословенском драмском позоришту у режији Мате Милошевића 1975. године и у Српском народном позоришту у режији Димитрија Ђурковића 1984. године.

Читала Биљана Јовановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом