Музеј звука – Музика на двору Изабеле I од Кастиље

Године 1528, Балдасаре Кастиљоне је у својој Књизи дворјанина записао: „Који краљ или који принц наших дана, или пуно година раније у читавом хришћанском свету, заслужује да се упореди са Изабелом, Краљицом Шпаније?" Чињеница да се Кастиљоне, сасвим неуобичајено за оно време, усудио да претпостави да је једна жена једнака, или чак боља од мушкарца, говори о угледу који је Изабела уживала још за живота, не само у Шпанији, него у читавој Европи.

Ова необична владарка била је по много чему изузетна – од тога да је сама одабрала свог мужа, до тога да је са њим равноправно владала, никада не допуштајући да Арагон преузме примат над њеном Кастиљом, па до чувеног освајања Гранаде и потоње подршке Кристоферу Колумбу да пронађе нов пут до Индије. Двор Изабеле I је био стециште културе и уметности, на којем су се окупили најпознатији музичари, уметници и мислиоци тог доба. У овом стимулативном окружењу, за Изабелу су композиције писали уметници попут Хуана дел Енсине, Родрига Мартинеза, Франсиска Пењалосе, од којих је већина сакупљена у манускрипту под називом Cancionero musical de palacio односно Дворска музичка збирка, из које су избор направили и музичари Капеле дел Торе.

У овом богатом музичком извору, компилираном највероватније након краљичине смрти, како би се сачувао репертоар различитих дворских ансамбала, налазе се композиције најразличитијих жанрова – од љубавних песама, до тужбалица, плесова, напитница, виљансика, до пригодних, слављеничких песама попут O triunfante dona i Viv' el gran re Don Ferrando којима је прослављен брак Изабеле и Фердинанда. На овом албуму се истиче и ламент Хуана дел Енсине Triste España sin ventura компонован поводом изненадне смрти престолонаследника, принца Хуана од Астуријаса, у којем аутор наводи да „Шпанији не преостаје ништа друго осим да тугује због смрти принца", али и својеврсни 'шлагер' оног доба, Nunca fué pena mayor Хуана де Уредеа.

У емисији ћете слушати како Капела дел Торе под управом Катарине Бојмл са полетом, виртуозитетом и емпатијом изводи ове композиције, осветљавајући једно интересантно историјско, али и уметничко раздобље.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић