Стварност и привид

Драган Проле: Појава и привид

У циклусу СТВАРНОСТ И ПРИВИД: ФИЛОЗОФСКИ ПРОБЛЕМИ ПРЕДСТАВЉАЊА, настављамо да емитујемо звучне записе са 22. Филозофског симпозијума у Сремским Карловцима. У другој емисији овог циклуса можете пратити излагање "Појава и привид" које је одржао Драган Проле.

Однос истине и привида у овом излагању истрaжује се на темељу тезе да декларативна универзалност европске рационалности опстаје и пада заједно са логиком према којој привид није у стању да уклони појаву. „Идеја историје науке која би била сродна развојним корацима Хегелове Науке логике сведочи о недовољно освешћеним претпоставкама истине”, сматра Драган Проле и додаје: „самоувереност духовне Европе почива на научним успесима у откривању истине, а они не би били могући да их није пратила систематска продукција привида”. Како даље објашњава Проле, поимање истине из Хегелове перспективе је неспојиво са победоносним продором светла тамо где је некада владао мрак; оно пре наликује осветљавању које неминовно прати сенка, бљеску појма иза којег нужно остаје тамни траг привида.

Радикалност Хегелове имплицитне критике европске рационалности експлицитно је поновљена у Хусерловој феноменологији. Ставом да се науке могу дуго развијати а да ипак остану неаутентичне, Хусерл је скренуо пажњу да су тријумфални увиди науке о објективној стварности плаћени конструкцијама које су туђе животном свету и промишљањем сопствене сврхе, запажа Проле.

Снимак је забележен 12. септембра у Карловачкој гимназији.

Следећег петка, 27. новембра, можете пратити излагање Горана Рујевића О секундарном значају једног првокласног открића у геометрији.

Уредница циклуса Тања Мијовић.