Борис Гројс: Космос

Сматарајући да су необуздано креативне мисли управо оно што је потребно у времену када већина прогресивних идеологија делује потпуно немоћно да спречи катастрофе са којима се суочавамо, Борис Гројс наводи неколико материјалистичких пројеката које су спроводили руски мислиоци и уметници непосредно пред Октобарску револуцију. Реч је о пројектима везаним за превазилажење смрти и за колонизацију неба, а тај „необични спој социјализма, религиозног мистицизма и непоколебљиве вере у трансформативне моћи људског знања и технологије обликовали су већи део еманципаторских аспирација Совјетског Савеза, укључујући и његов свемирски програм”. Да ли је данас и због чега сулуда и сама помисао на то да имагинативни радикални хуманизам (заснован на уметности, научној фантастици и езотеријском спиритуализму) може чинити основу пројекта научног социјализма?

Разматрајући ово питање Борис Гројс закључује: „свеукупност се постиже тако што се изједначавају уметност и политика, живот и технологија, држава и музеј. Превазилажење ових граница између живота и уметности није ствар увођења уметности у живот, него пре радикално претварање живота у музеј – живот може и треба да стекне привилегију бесмртности у музеју. А тиме што уједињује животни и музејски простор, та биомоћ почиње да се бесконачно шири: она постаје организована технологија вечног живота”. 

Текст, преузет из мајског броја часописа Е-флукс, превео је с енглеског Владимир Матес.
Уредница циклуса Тања Мијовић.