Антологија Трећег програма – Ален Турен

„Одредимо ли доколицу као активности ван посла, принуђени смо да тим називом обухватимо највећи део културних црта неког друштва - верски живот као и игре, политичку активност као и спорт. Томе ће се, по себи се разуме, свако успротивити, али ће прећутати јасне разлоге за то.

Ти разлози боље избијају на видело ако се подсетимо да се у свести социолога тема доколице готово увек повезује са темом масовне цивилизације, било да истраживачи испитују изложеност појединаца модерним средствима распростирања порука - масовним општилима - било да посматрају дејства модерног рада, размрвљеног рада, строго регулисаног рада који се обавља у често веома великим предузећима, којима се готово увек управља тако да се појединац за њих осећа везан само тиме што им функционално припада. Ове две теме се чак често надовезују једна на другу: механизација рада утире пут механизацији доколице, и ми остајемо обезоружани пред поновљеним нападима пропаганде схваћене у најширем смислу те речи.

Не упуштајући се овде у вредности и ограничења ове анализе, неопходно је да се држимо једне опште оријентације: појам доколице изгледа да се издваја као такав од тренутка кад припадници неког друштва бивају изложени културним садржајима који више нису повезани са организованом активношћу конкретних друштвено-економских скупина, те се, следствено томе, ти културни садржаји више не могу схватити на основу проживљеног, професионалног и друштвеног искуства чланова тих скупина.”

Уредник циклуса Предраг Шарчевић