Музика света – Јужна Кореја

Од оснивања Националног гугак центра 1951. године, под његовим окриљем различити ансамбли делују у правцу промовисања корејске традиционалне музике, театра и плеса у земљи и иностранству. 

Традиционална музика у Кореји, и народна и дворска, носи назив „гугак". Дворска музика, настала како из аутохтоне корејске традиције, тако и под утицајем кинеске дворске музике и обухвата неколико жанрова; āк је традиција увезена из Кине, данг-āк представља фузију кинеске и корејске дворске музике, док је хјанг-āк - чисто корејска музика. Много веће богатство, и у жанровском смислу, али и према обредима у којима се ова музика користила, може се пронаћи у класификацији традиционалне народне музике Кореје. Тако се разликују жанрови као што је пансори, у којем вокалног солисту који излаже изразито наративни садржај прати инструменталиста на бубњу, потом санјо, искључиво инструментална музика са богатим ритмовима, као и јеонг-āк, вокално-инструментална традиција коју су неговали образованији слојеви у друштву. Међу жанровима такође постоје нонгак са плесно-певачким нумерама праћеним удараљкама, који се везује за сеоску традицију, затим шинави - музика која се користила приликом шаманских ритуала, те салпури, плес који су шамани користили за терање злих духова. 

Фолклорни ансамбл Националног гугак центра почео је са радом 1980. године, истовремено са оснивањем Центра нематеријалног културног добра. За свега годину дана проширили су свој репертоар наступима различитих инструменталних и перкусионистичких ансамбала, група за народно певање, као и укључивањем пансорија - као што смо већ указали, традиционалне корејске наративне песме у којој су учествовали један наратор - сорикун, односно вокал и један бубњар - госу, на врсти удараљки под називом бук. Пансори је 2003. године уврштен у листу светске нематеријалне културне баштине УНЕСКО-а.

Уредница емисије Марија Вуковић