Уметност интерпретације – Михаил Плетњов

Михаил Плетњов, једна од централних фигура савремене музичке сцене, рођен је 1957. године у Архангелску, на северу Русије. Студије клавира завршио је на Московском конзерваторијуму у класама Јакова Флиера и Лева Власенка. Пажњу руске, али и шире светске јавности, привукао је освајањем Златне медаље на престижном Међународном такмичењу Чајковски у Москви, 1978. године. Овај догађај био је подстицај двадесетогодишњем уметнику, који се у годинама које су уследиле профилисао у једног од најтраженијих пијаниста данашњице.
Током осамдесетих година, Плетњов је развијао плодну концертну каријеру бележећи наступе са најзначајнијим оркестрима света и сарађујући са диригентима као што су Зубин Мехта, Клаудио Абадо, Лорин Мазел и други. Афинитет за диригентски позив исказао је још 1980. године када је имао и свој дебитантски наступ, али је одлучујући догађај за његово пуно професионално посвећење овој врсти уметничког деловања било то што му је 1988. године Михаил Горбачов дао дозволу да оснује Руски национални оркестар, први ансамбл који није био под директним државним патронатом. Овај оркестар ће се током деведесетих година под вођством Плетњова, уздићи у један од најбољих у Русији, а својим квалитетом афирмисаће се и на светској музичкој сцени. 

Деведесете године означиле су и нов замах у пијанистичкој пракси Михаила Плетњова, када овај уметник креће на турнеје, нарочито на Западу. Потврда његовог истакнутог доприноса свету пијанизма уследила је 1998. године када су његови снимци транскрипција дела Петра Чајковског објављени у престижној едицији Највећи пијанисти 20. века дискографске куће Филипс. Помало парадоксално, као већ легендарни пијаниста, Плетњов тек 2000. године први пут наступа у Карнеги холу. Снимак са тог наступа објављен је у издању Дојче грамофона, издавачке куће са којом сарађује више од петнаест година.
Као пијаниста који је превасходно усмерен на дела романтичарске епохе и са посебним афинитетом ка руским композиторима, Плетњов је свој диригентски ангажман у репертоарском смислу усмерио у истом правцу. Као истакнути интерпретатор дела Фредерика Шопена, Франца Листа, Петра Чајковског и Сергеја Рахмањинова, између осталих, Плетњов је последњих година добио изузетне оцене и за извођења дела Лудвига ван Бетовена, међу којима су са посебним похвалама у критици издвојени клавирски концерти овог композитора, у издању Дојче грамофона. У њима се Плетњов приказао управо у двострукој улози – као пијаниста и диригент. Поред многих студијских активности са Руским националним оркестром са којим је, између осталог, снимио дела Петра Чајковског, Александра Скрјабина и Игора Стравинског, 1994. године је забележио и Другу симфонију у е-молу Сергеја Рахмањинова. На снимку овог дела које ћете чути, Плетњов се показује као диригент посвећен истанчаном обликовању партитуре, који посебну пажњу поклања емотивном садржају чије профилисање спроводи кроз оригинално осмишљену диференцијацију оркестарских планова.

Аутор емисије Стефан Цветковић