Музеј звука – Мотети Гијома Дифаја

Дифај је једна од кључних личности у развоју европске историје музике, а називају га и првим композитором модерне епохе, јер је у његовом опусу начињен пресудни искорак из света средњовековне у универзум ренесансне полифоне музике. Његови мотети можда и најјасније показују овај напредак, јер су разлике између Дифајевог најстаријег изоритмичног мотета Vasilissa ergo gaude и радова насталих тридесетак година касније, попут Moribus et genere, тако велике да је тешко замислити да их је написао исти аутор. У овом периоду, Дифај је успео да створи јединствен музички језик који је представљао синтезу стила италијанске музике раног 15. века са хармонским иновацијама енглеских аутора.

У мотетима које ћете слушати у емисији, може се уочити нов, лирски и експресивнији приступ текстуалном предлошку, док пажљива анализа ових дела открива и веома сложен однос математичких пропорција. Ово се пре свега односи на мотет Nuper rosarum flores, компонован за прославу посвећења фирентинске катедрале, за који се дуго веровало да у себи садржи пропорције овог импозантног Брунелескијевог здања. Математичке пропорције и формална комплексност овог, али и других Дифајевих мотета, нису били тек споредни стилистички елемент, већ суштински важан део питагорејско-платноске парадигме по којој је музика „звучно опажање бројева”. Отуда потиче и назив компакт диска Квадривијум на којем су објављени Дифајеви мотети које ћете вечерас слушати, а који су у ренесанси представљали четири начина разумевања бројева – кроз аритметику, геометрију, астрономију и музику.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић