Јулија Кристева: Убиство у Византији

Преводилац „Убиства у Византији", романа који ће објавити „Књижарница Стојановић" из Сремских Карловаца, направила је уводни коментар за наш циклус:

Јулија Кристева, филозоф, психоаналитичар, француски писац бугарског порекла и познати професор на Универзитету Париз Дидро, рођена је у Сливену, у Бугарској 1941. године, на тлу некадашње Византије. У Француску одлази 1965, са двадесет четири године. Одмах се укључује у живот младих интелектуалаца: учествује у раду авангардног часописа Tel Quel чији су чланови редакције: Мишел Фуко, Ролан Барт, Жак Дерида, Жан-Луј Бодријар, Жан-Пјер Фај, Марселен Плејне, Жан Рикарду, Жаклина Рисе, Дени Рош, Умберто Еко, Пјер Ротемберг, Жан Тибодо и Филип Солерс, одговорни уредник и супруг Јулије Кристеве.

Године 1979, после похађања Лакановог семинара, постаје психоаналитичар, теоретичар језика и успоставља однос између семиологије и психолошке анализе. Предаје семиологију на Државном универзитету у Њујорку и на Универзитету Париз Дидро. Члан је Француског универзитетског института. Спада у неоструктуралисте.

Дела су јој: Револуција поетског језика (1974), трилогија: Снаге ужаса (1980), Љубавне историје (1983) и Црно сунце (1987). У књизи Самима себи странци (1988) њен аналитички прилаз све чешћим сеобама у свету доприноси новом схватању миграције, изгнанства и другости. И један од јунака романа Јулије Кристеве Злочин у Византији, историчар Себастијан Крест-Џонс, бави се овом темом.

Њене следеће књиге су: Болести душе, Смисао и бесмисао побуне. Следи трилогија објављена између 1999. и 2002, Женски геније, посвећена Хани Арент, Мелани Клајн и Колети.

Дело Јулије Кристеве има све значајнији утицај на савремени феминизам. Није случајно да је она председавала међународном скупу поводом стогодишњице од рођења Симоне де Бовоар.

Године 2004. добила је награду Холберг, чији је значај у хуманистичким наукама раван Нобеловој, а 2006. награду која носи име Хане Арент.

Од романа Јулије Кристеве: Тереза моја љубав, Поседовања, Старац и вукови, Самураји - Убиство у Византији је први преведен на српски језик. То је полицијски роман, историјски и метафизички, јединствен у свом жанру, где кроз мрачну историју серијских убистава и кроз трагање за отисцима у времену Ане Комнине, византијске принцезе и прве историчарке, Јулија Кристева начиње тему имиграције, искорењивања и губитка идентитета, сада на књижевном плану.

Један од јунака романа Себастијан Крест-Џонс, историчар који се бави миграцијама на универзитету у Санта Барбари, измишљеном месту, тајанствено ишчезава. Годинама је на трагу претпостављеног родоначелника своје породице који је 1045. из Везелеја или Пуи-ан-Велеа кренуо у Први крсташки рат и можда се изгубио у Византији, оставивши у Бугарској потомство. Санта Барбара је у великој кризи: секте, мафије, манипулације сваке врсте, серијски убица који на својим жртвама оставља свој потпис налик на положени број 8. Шеф полиције Нортроп Рилски, уз помоћ новинарке париског листа "Евенман де Пари", истражује оба случаја.

Сви јунаци овог романа Јулије Кристеве, и убице и њихови прогонитељи, као и готово сви становници Санта Барбаре, досељеници су из свих крајева света. Прича се о њиховој судбини, мучном трагању за новим идентитетом, ратовима који и данас сукобљавају једне са другима те нове Крсташе, на махове о савременом друштву, тероризму, религији и политици.

Мирјана Вукмировић

Циклус је почео 9. јула, а завршава се 20 јула. Одломке романа чита Марица Милчановић. Уредник: Радмила Глигић.