Мајстори барока – Пјер Робер

Иако је данас готово заборављен, Робер је био један од најцењенијих композитора у Француској, у другој половини XVII века, раме уз раме са Лилијем, Ди Моном и Марк-Антоаном Шарпантијеом. Рођен је око 1625. године, а музичко образовање је стекао у катедрали Нотр Дам, у школи за певаче, а потом и при опатији Сан Женевјев у Паризу. Био је капелмајстор катедрала у Сенлију и Шартру, пре него што је наследио Валентена де Бурнонвила на месту капелника катедрале Нотр Дам. На овом положају је остао једну деценију, пре него што га је краљ Луј XIV указом из 1663. године којом је реформисан рад краљевске капеле, поставио на место поткапелника. Наиме, у новој организацији, поткапелници су се у обавезама везаним за функционсање духовних служби краљевског двора смењивали свака три месеца. Робер је био задужен за тромесечје које је отпочињало у априлу, а Луј XIV је од њега тражио да пише мотете који су се изводили на дневној краљевској миси, као и да буде супервизор образовања дечака који су припадали краљевском хору. Робер је отишао у пензију 1683.године, када га је краљ издашно наградио и повукао се у самостан у којем је преминуо 1699. године.

Данас није сачувано пуна дела Пјера Робера, али се међу њима издвајају двадесет четири мотета који су објављени у збирци 1684. године на налог само краља, Луја XIV. Наиме, када се двор у потпуности преселио у Версај, краљ је одлучио да укаже почаст бившим капелницима Ди Мону и Роберу, као и тадашњем капелмајстору Лилију. Луј XIV је наредио краљевском штампару Кристофу Балару да припреми издања у којима ће се наћи одабрана дела сваког од композитора, а ове збирке се сматрају једним од најлуксузнијих музикалија икада одштампаних у Француској.

Уредница емисије Ксенија Стевановић