XX век - Душан Радић
Кантату "Есеји" Душана Радића изводи Симфонијски оркестар и Хор Радио-телевизије Београд под управом Ванча Чавдарског.
Готово све кључне одлике поетике Душана Радића установљене су још у раном, студентском периоду његовог стваралаштва. У његовом опусу из шездесетих година двадесетог века могу се препознати стилске одлике послератног позног модернизма. Композиторов избор тема сведочи о другачијој природи његовог модернизма у односу на елитистичко-академски, што се препознаје у односу према домаћем фолклорном и романтичарском наслеђу или вокално инструменталним жанровима, најзаступљенијим у том периоду његовог стваралаштва. У Радићевом односу према овим наслеђеним и актуелним обрасцима, њиховом симулирањум, парафразирању али и коментарисању, уочава се његов сасвим особени модернистички сензибилитет.
Тако у хорској композицији Гунгулице, из 1953. године, Радић демонстрира нов однос према традицији, одступањем од генералних Мокрањчевих поставки, изостављањем жанровског јединства или драматургије и стварањем другачије звучне слике, која само на први поглед кореспондира са каноном српског националног романтизма. Радићев поступак редефинисања постојећих канона и њихове реинтерпретације може се приметити и у другим делима, попут кантате Есеји.
Уредница емисије: Ђурђија Вучинић.
Коментари