In Memoriam: Херберт Блумстет
Данашњу емисију посвећујемо једном од најистакнутијих диригената данашњице, шведском уметнику Херберту Блумстету, који нас је претходне седмице заувек напустио у 100. години.
Слављен као врхунски интерпретатор класичне и романтичарске литературе, познат по аутентичним интепретацијама заснованим на аналитичком приступу, избалансираном звуку, одмереном приступу тумачења афеката, као и веома прецизним темпима, овај шведски уметник ‒ који је последњи концерт одржао у мају ове године ‒ рођен је 1927. у Спрингфилду, у америчкој савезној држави Масачусетс.
Блумстет је студије виолине и оргуља завршио на Краљевском конзерваторијуму у Стокхолму, а музикологију је дипломирао на Универзитету у Упсали. Токове савремене музике упознао је 1949. године на Летњем курсу у Дармштату, а барокно извођење код Паула Захера у Базелу, док је дириговање студирао код Игора Маркевича на Моцартеуму, Жана Морела на Џулијарду, као и код Леонарда Бернштајна. Добитник је награде „Кусевицки” за дириговање 1953. године, а две године касније био је лауреат диригентског надметања у Салцбургу.
У периоду од 1962. до 1968. године Блумстет је предводио Филхармонијски оркестар из Осла, а од 1967. читаву деценију провео је као шеф-диригент Симфонијског оркестра Данског радија, са којим је снимио капитални циклус симфонијске и оркестарске музике Карла Нилсена.
Био је шеф диригент реномираних светских ансамбала: Оркестра Државне капеле Дрездена (1975‒1985); Симфонијског оркестра Сан Франциска (1985‒1995), Оркестра Севернонемачког радија (1996‒1998) и Оркестра Гевандхауса из Лајпцига (1998‒2005).
Добитник је двеју награда Греми: за снимак „Кармине Буране” 1993. године, односно снимак „Немачког реквијема” Јоханеса Брамса три године касније, као и награде за албум године британског часописа „Грамофон” за снимак Симфонија бр. 2 и 3 Карла Нилсена 1991. године.
Аутор емисије: Матеја Стевановић