Вељко Петровић: Непријатељево Свето писмо

Млади поручник Чобанић пробија се кроз шуму на свом коњу. Он носи поруку за команданта Трећег пука, који се налази на првој линији фронта. Иако је у непосредној опасности јер непријатељски митраљези непрестано траже нове жртве, застаје када угледа једну косину на којој леже мртви мађарски војници из околине Печуха. Тај призор га погоди јер су то његови бивши земљаци. И он је пореклом из Аустроугарске, али је одлучио да побегне из земље у којој се родио да би учествовао у Првом, а затим и у Другом балканском рату.
Међу погинулима он почиње да тражи оног Мађара чије је Свето писмо добио од српског војника којег је срео на свом путу. Српски војник му је прецизно описао погинулог од којег је узео Свето писмо а затим се покајао, и замолио је Чобанића да врати књигу. Пре него што ће књигу положити на мртве груди мађарског војника, Чобанић насумице отвара Свето писмо и почиње да чита на језику којим дуго није говорио. Он чита управо оне делове Христове Беседе на гори који се односе на заповест ‒ „љубите непријатеље своје”. Чобанић размишља о смислу свих тих фронтова и граница и ратова, и пита се да ли је и тај Мађар читао исто оно што је њега, Чобанића, погодило у срце као Христова порука на коју људи често заборављају.

Улоге тумаче: Дубравко Јовановић, Бранка Пујић, Милан Михаиловић и Бора Ненић

Драматизација: Мелина Пота Кољевић
Лекторка: Наташа Шуљагић
Mузички уредник: Драган Митрић
Tон-мајстор: Милан Филиповић
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Режија: Мелина Пота Кољевић
Производња: Драмски програм Радио Београда, јун 2014. (реприза)