Драган Лакићевић

Драган Лакићевић (1954, Колашин), песник, прозаиста, антологичар и уредник. 

Школовао се у Колашину, Титограду (Подгорици) и Београду, где живи од 1972. године.

Прве песничке књиге: Између нас зима и Друго лице објавио је 1976. године. Уследиле су остале књиге и избори из поезије: Историја болести, Богиња из машине, Породични албум, Породични азбучник, Породични музеј, Прохуја једна песма, Зла година, Свеће на снегу, Снег пада душо, Снежни врт, Песма је тако близу – (на српском и енглеском), Снежна икона, Песник снега, Песме за једног читаоца, Прохуја, Жетелица и Шумановић, Боје у ватри – мали каталог слика Надежде Петровић, Плачем у тами, Гавран и Лубарда, Последњи снег.

Аутор је кратких романа: Студенград, Земаљски кључ, Четни ђаво, Мастермајнд, Љубавна књижица, Сабор погинулих, Замак, а за младе читаоце: Бајка о јабуци, Мач кнеза Стефана, Принцеза и лав, Витез Вилине горе, Београдска принцеза, Гоца је нешто лепо, Бајка о јабуци.

За одрасле су његове књиге прича: Гуслар на хармоници, Лудачки рукопис, Слатка је музика, Љубавни регистар, Карневал, а за младе читаоце: Онога лета и Лаки... Написао је књиге легенди: Штап Светог Саве Штап патријарха Павла, Косовске легенде, Легенде о Београду и друге. Аутор је и књиге Меморијске семенке: портрети савременика.

Истраживањем српске народне књижевности и савремене српске поезије бавио се у више књига. Приредио је више антологија и избора, највише из народне и из књижевности за децу.

Био је уредник издавачког предузећа Рад од 1979. до 1992, а уредник Српске књижевне задруге од 1992. до 2024. године.

Добитник је бројних књижевних награда: Награда „Смели цвет” Савеза омладине Србије, „Златни јеж“, Књижевна награда „Политиконог забавника“, Награда „Деретина књига године“, „Змај Огњени Вук“, „Кочићево перо“, Вукова награда, „Печат вароши сремско-карловачке“, „Милан Ракић“, „Грачаничка повеља“, „Одзиви Филипу Вишњићу“, „Марко Миљанов“, „Јелена Балшић“, „Бранко Ћопић“, „Јефимијин вез“, „Орфеј“, „Светозар Ћоровић“.