Предраг Нешковић: „Земља – ваздух” и Аксентије Мародић: „У потрази за вечном лепотом”

Музеј савремене уметности у Београду је 20. октобра прославио свој дан отварањем изложбе „Земља – ваздух”, посвећене Предрагу Нешковићу, једном од значајних представника српске и југословенске уметности друге половине 20. века. Готово четири деценије након ретроспективе коју му је ова институција приредила 1988. године, изложба доноси ново сагледавање његовог вишедеценијског опуса, од нове фигурације и поп-арта до постмодернистичких истраживања слике, предмета и кича.

Нешковић је током више од шест деценија стваралаштва истраживао различите уметничке правце, медије и поступке повезујући сликарство, асамблаже, објекте и просторне инсталације. Његов однос према популарној и медијској култури, свакодневним предметима и репродукцијама дела из историје уметности отвара питања природе слике, њеног места у култури и граница између уметности и свакодневног искуства. Поставка је организована у шест тематских целина које омогућавају да се различите фазе уметниковог рада сагледају као делови јединственог, али стално променљивог уметничког израза.

О концепцији изложбе, кључним темама Нешковићевог стваралаштва и његовом месту у историји савремене уметности говорићемо са Светланом Митић, музејском саветницом и Уном Поповић, вишом кустоскињом Музеја савремене уметности и ауторкама изложбе.

У другом делу емисије представићемо изложбу „Аксентије Мародић. У потрази за вечном лепотом”, коју је Галерија Матице српске приредила такође на свој дан, у години обележавања два века постојања ове установе. Изложба доноси најобухватнији досадашњи преглед стваралаштва Аксентија Мародића (1838–1909), сликара који је оставио значајан траг у српској уметности и култури 19. века, повезујући европске уметничке утицаје са националном традицијом.

Мародићево школовање на бечкој Ликовној академији и путовања по Италији, током којих се непосредно упознавао са делима ренесансних и барокних мајстора, снажно су утицали на формирање његовог сликарског израза. Његов опус обухвата религиозно и историјско сликарство, а посебно место заузима иконостас цркве манастира Ковиља, његово најмонументалније дело, које је након конзерваторско-рестаураторских радова представљено у оквиру изложбе. Поставка окупља више од 110 уметничких предмета из музејских и приватних колекција, од којих су неки први пут доступни јавности, и осветљава не само Мародићеву уметничку поетику већ и његову улогу у културном и јавном животу епохе.

О значају Аксентија Мародића, његовим европским узорима, доприносу развоју српског сликарства и новом сагледавању његовог опуса говорићемо са др Тијаном Палковљевић Бугарски, управницом Галерије Матице српске и др Снежаном Мишић, музејском саветницом и ауторком изложбе.

Емисију води Тања Живковић.