Средња класа између политике идентитета и економског ресурса

У деветнаестовековној и двадесетовековној политичкој теорији, средња класа представљала је својеврсни идеолошки фетиш. Схваћена истовремено као мотор економског развоја унутар буржоаског друштва и као носилац политичких промена унутар традиционалних социјалних система Европе којима је управљала наследна аристократија, статус, положај и динамика развоја средње класе била је питање свих питања и централна тачка сваке политичке и друштвене теорије. Са друге страна, средња класа је представљала реалну и опипљиву политичку моћ – она је покретала револуције, писала уставе, реформисала законске и правосудне системе, али такође и дефинисала културни живот, моде и вредности практично целог света у све глобализованијем друштву.

Век и по касније, средња класа је и даље појам који фигурише у читавом низу различитих теоријских концепција, али је све мање јасно на шта се односи и шта се под њиме подразумева. Не само да више није могуће повући знаке једнакости између номиналне „средње класе“ у Америци и Европи, бившем Варшавском пакту, или земљама Источне Азије, већ се и унутар самих појединачних држава динамика променила, поготово у светлу најновије револуције везане за вештачку интелигенцију. Неретко се дешава да номинални „плави оковратници“ зарађују више од номиналних „белих оковратника“, иако се њихова идеолошка аутоперцепција не мења, па се класна припадност на наше очи из економске позиције претвара у политику идентитета. Што се економије тиче, и ту су се ствари радикално промениле – друштвени слој који је некада био покретач развоја, финансијски мотор и генератор фамозног „вишка вредности“, сада је сведен на економски ресурс, који је олигархизованим државама примарно потребан не као произвођач, већ као – потрошач.

Шта данас представља средња класа и у каквој вези стоји са њеним историјским појмом, која је њена економска, а која социјална улога, да ли је припадност овом слоју ствар друштвеног статуса или политике идентитета и каква је њена будућност у контексту нових економских и информатичких трендова, објасниће нам филозоф и сарадник Института за политичке студије Андреа Јовановић

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић