,,Daydreaming" и „Чувари времена"

У Салону Музеја града Београда отворена је изложба „Чувари времена" и представља 20 скулптура уметника Ивана Грачнера. Кроз своје скулптуре од дрвета, Иван Грачнер подсећа да уметност може бити чин чувања, сећања и трајања, уместо производње нових слика света. Дела која представљају чуваре времена обједињују културу и природу, савременост и традицију. Изгледају препознатљиво иако никад виђена, као сећања која међу собом комуницирају у простору. Поставку чине скулптуре у техникама дрво, метал и комбиновани материјали. Већина њих је из новије продукције уметника, док су поједине позајмљене из приватних колекција. Назив изложбе не означава само скулптуре пред нама. Он говори о самој природи уметничког чина. Његове скулптуре често призивају сећање на стубове, менхире, тотеме или архаичне фигуре. Међутим, њихова снага не произлази из цитата или позивања на одређену традицију. Грачнер не реконструише прошлост. Он додирује дубљи слој људског искуства, онај у којем се култура и природа још нису раздвојиле. Његове форме делују као да припадају времену пре историје и времену после историје истовремено. Салон Музеја града Београда за ову изложбу није само место презентације већ важан елемент њеног значења. У његовом отвореном простору Грачнерове скулптуре не функционишу као појединачни објекти, већ као заједница форми. Оне успостављају међусобне односе, дијалоге и напетости. Крећући се међу њима, посетилац не пролази кроз поставку у класичном смислу; он улази у простор обележен присуством. Простор у којем свака форма поседује сопствену гравитацију. Изложба у Салону Музеја града биће отворена до 19. јула.

Са Иваном Грачнером у Златном пресеку разговараћемо о скулптури као чуварима смисла...

Уметница Даниела Фулгоси, редовна професорка Факултета примењене уметности у Београду, представља се од данас у Галерији УЛУС изложбом цртежа, колажа и радова на папиру ,,Daydreaming", поручујући да је једино лепота данас субверзивна.Према њеним речима, дневно сањарење би могло да означава извесни ескапизам, бежање у своју, измаштану и измишљену реалност. Одређен део таквог садржаја, како је навела поводом изложбе, свакако постоји и у њеном животу, међутим он је извесно резултат елементарне борбе преживљавања, никако комфорни, лагани, дискретни бег од ,,вулгарности". Радови из нове серије радова које је назвала „Daydreaming" рађени су у протеклих пет врло бурних година. „Моћнији и значајнији слој је плод моје животне зрелости, година које имам и унутрашње слободе коју сам временом освојила. Одавно сам освестила да је време одувек било највреднија монета, начин на који га трошим и колико је већина делатности мање вредна од стваралаштва за које време крадем. У том контексту последњих година искључиво враћам дугове сама себи и покушавам да изразим све своје опсесије", навела је Даниела Фулгоси. Према њеним речима, техника, материјали и процеси је никада нису занимали.

Цртеже ради најједноставнијим, класичним средствима, папире за колаже сама боји и припрема. ,,Мој закључак у шизофренији, какофонији, сировом, неартикулисаном шуму који ме стално окружују и уназађују је да је једино лепота истинита и да је једино лепота сада, јуна 2026. субверзивна".

Даниела Фулгоси нам открива све о лепоти...

Емисију води Тања Живковић.