Читај ми!

Сто година Гласника Скопског научног друштва (1926-2026)

Гошћа Ризнице историчар уметности др Јасмина С. Ћирић, доцент Универзитета у Крагујевцу, Филолошко-уметничког факултета                           

Ризница Ризница

Autor:
Душанка Зековић

Емисија се бави културном баштином (антропологија, етнологија, етномузикологија, историја уметности, музеологија, археологија, језик, књижевност, митологија, конзервација, рестаурација...). [ детаљније ]

Поводом једног века од покретања Гласника Скопског научног друштва ,у овонедељној Ризници,Радио Београда 2, говоримо о часопису који је између 1925. и 1940. године представљао једно од најзначајнијих места научног проучавања Јужне Србије. Посебну пажњу посвећујемо радовима из историје уметности, архитектуре и археологије, који су у научни фокус увели споменике Скопске Црне Горе, Љуботена,Нереза, Матеича, Старог Нагоричина, Леснова, Охрида и Марковог манастира. Враћамо се у време када Скопље постаје једно од кључних научних средишта Краљевине СХС. Оснивање Скопског научног друштва и покретање његовог часописа 1925. године означили су почетак систематског и интердисциплинарног проучавања простора Јужне Србије-њене историје,културе и природног окружења.

У средишту научног и уредничког концепта Гласника налазиле су се истакнуте личности српске науке међуратног периода,међу којима посебно место заузима Радослав М. Грујић. Као историчар, теолог и истраживач, Грујић је својим радом и уредничким приступом допринео да Гласник постане простор у коме се научно повезују писани извори,теренска истраживања и материјални споменици културе. Посебно место у Гласнику заузимају радови из области историје уметности, који су први пут систематски осветлили српску средњовековну баштину на простору данашње Северне Македоније. Истраживања Љуботена, Нереза, Матеича, Старог Нагоричина, Леснова и Марковог манастира, у радовима аутора као што су Владимир Р. Петковић, Жарко Татић, Лаза Мирковић, Никола Окуњев и Франце Месеснел, поставили су темеље модерног научног проучавања споменика.

Један од најзначајнијих бројева Гласника објављен је 1937. године поводом двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије. Ова Споменица не представља само научни зборник, већ и сведочанство једног времена у коме се наука, културна политика и историјско памћење преплићу. Данас, сто година од покретања Гласника, његово наслеђе остаје темељно полазиште за проучавање српске средњовековне културе и уметности.

Гошћа овонедељне Ризнице, Радио Београда 2, историчар уметности др Јасмина С Ћирић, доцент Универзитета у Крагујевцу, Филолошко-уметничког факултета. Сто година Гласника Скопског научног друштва (1926-2026) - српска средњовековна уметност и теренска истраживања у Јужној Србији, тема је овонедељне емисије.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом