Филозофија као живопис – о ликовном изражавању истине

Однос филозофије према ликовним уметностима увек је био натегнут, још од времена када се Платон крајње недобронамерно искористио сликаре свога времена као поштапалицу у сопственом разрачунавању са нелојалном конкуренцијом трагичких песника, чији су сликовити изрази мутили воду у његовом настојању да вечну стварност конституише као свет икона и идеја. И упркос више од миленијума и по хришћанске традиције која је – поготово када је у питању традиционални православни иконопис, али и њему сродно средњевековно европско сликарство – помирила платоновску филозофију са ликовним изразом, напетост се очувала до нашег времена. Ту свакако ни најмање није помогла англосаксонска традиција која је целом свету наметнула појам „идеје“ као синониман са појмом „слике“, односно „сликовите представе“, дакле управо оног ефемерног и онтолошки безначајног „одраза“ који је критиковао Платон.

Упркос великим узлетима модерне филозофске естетике, која је током протеклих 200 година у великој мери еманциповала ликовно изражавање као облик „осликавања“, или бар „просијавања“ истине, филозофи су – уз малобројне изузетке – само различито интерпретирали ликовне уметности, али су се ретко њима бавили. Тако се испоставило да имамо читаве генерације изванредних уметника које нису биле у стању да објасне (па самим тим ни спознају) шта се дешава када се производе дела која итекако изазивају филозофске полемике. Са друге стране, филозофи који су о њима полемисали – опет, уз малобројне изузетке – по правилу нису имали никакво опипљиво искуство стваралачких процеса које тумаче, па је самим тим и њихово разумевање дела било посредно, изведено и неутемељено.

Како настаје филозофски утемељена слика и како се филозофски слика, колико у нашем времену ликовност посредује између нас и света у коме живимо, колико је ликовно образовање запостављено у модерном друштву и на који начин ликовна дела могу да послуже као инструменти друштвене кохезије у условима кризе, разговараћемо са филозофима Светланом Марјанов и Дионисијем Дејаном Николићем, који су организатори хуманитарне изложбе „Философски за живот“ ученика школе „Техноарт“, чији су приходи намењени породилишту у Пасјану, а која се отвара у Панчеву 25. априла ове године.

Аутор Гозбе: Никола Танасић