Васкрсење мртвих и живот будућег века – о хришћанској есхатологији

Традиционална теоријска динамика подразумева да филозофија представља праксу постављања питања, проблематизације наших могућности сазнања и слободног промишљања феномена који представљају извесне теоријске аномалије и неинтуитивне куриозитете света који нас окружује. То могу бити светла на ноћном небу која се крећу другачије од осталих, то може да буде одударање принципа људског морала од иначе универзалних закона природе, или необични статус математичких истина које својим реалитетом и идеалитетом трансцендирају појавну стварност, али принцип је увек исти – док неки феномен изазива чуђење, збуњеност и контроверзе, он је предмет којим се бави филозофија. Чим се одговори на ова питања систематизују, канонизују и методолошки утемеље, онo напушта домен филозофије и постаје предметом неке конкретне науке.

Однос филозофије и теологије није ништа другачији. Антички филозофи вековима су постављали питања и распредали теорије о концептима као што су почетак свега, суштина постојања, природа душе, смисленост устројства стварности и место божанства у њиховом међусобном односу, али када узмемо да читамо Јеванђеље по Јовану, можемо видети да су сви ти филозофски термини присутни, и да се на старе дилеме нуде мање-више конкретни и коначни одговори унутар једне хришћанске теологије. У тој динамици, ако је филозоф онај који пита, богослов је онај који нуди одговор, али да би тај одговор могао филозофа да задовољи, потребно је да искорачи из сопствене духовне дисциплине и уђе у методологију и терминологију једне сродне, али ипак аксиоматски различите науке. Сам филозоф може остати незадовољен, али то не значи да његово питање за читаве цивилизације неће бити стављено ad acta на основу ауторитета које одговорима дају сакрални списи и њихова теолошка тумачења.

О православном Васкрсу лета Господњега 2026. године, одговоре које су рани црквени оци понудили на стара античка питања о бесмртности душе, животу вечном, а пре свега о фундаменталном хришћанском концепту васкрсења, објашњаваће нам редовни професор патрологије на Православном богословском факултету у Београду Здравко Јовановић.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић