Прича о мужевима и женама

Десетог новембра 1670. Жан Талон, надстојник или окружни начелник града Квебека, писао је француском министру финансија: „Удате су све краљеве кћери послате у Нову Француску прошле године; готово су све бремените или имају децу, што сведочи о плодности ове земље. Топло препоручујем да оне којима је одређено да дођу у ову земљу [следеће године] ни у ком смислу не буду непривлачне нити да у њиховом изгледу има чега одбојног, да буду здраве и снажне за рад у пољу или бар мало вичне кућним пословима… Добро би било да се по њима пошаље и уверење од свештеника или месног судије као потврда да су слободне и подобне за брак”.

Амбициозни проводаџијски програм описан у овом писму успео је да приволи 737 жена, познатих као les filles du roi, то јест краљеве кћери, да напусте Француску и отплове у Нову Француску, колонију у повоју која је трговала крзном и где је број мушкараца далеко премашивао број жена, па су војницима, досељеницима и трговцима крзном оне очајнички биле потребне. Већина les filles била је скромног порекла, а више од половине њих сирочад. С краљевим миразом (осим кад је краљевска каса била празна) од најмање 50 ливри као додатком привлачном изгледу и будући да су биле надарене за кућне послове, а често и писмене и веште у књиговодству, брзо су налазиле мужеве.

Попут новофранцуског, сва друштва имају критеријуме за избор супружника, а причу о њима чућете у данашњој Клепсидри, на основу књиге „Историја брака” Елизабет Абот, у издању Геопоетике.

Емисију уређује и води Милица Шпадијер.