Цар Душан и Манастир Свети Арханђели

„У златопечатном слову Стефана Душана његовом царском маузолеју Светих Арханђела посебно место заузимају мисли о смрти и супротстављање телесног и бестелесног. Иако су ови мотиви, посебно истицање подвојености телесног и бестелесног битисања, подобни за царску гробну цркву посвећену настојницима бестелесних сила,њихово истицање је јасан показатељ осећања и ставова самог српског цара.

У тренуцима када је издао хрисовуљу Светим Арханђелима и започео градњу свог маузолеја,цар Срба и Римљана је већ остварио своје највеће успехе и проживео многе изазове,од којих је куга, због које се склонио на Свету гору, била само последњи подсетник краткотрајности овоземаљског постојања. Управо у ово време,1349. године,када су се Свети Арханђели још увек зидали, Стефан Душан је издао Законик, заокружујући и њиме круг својих царских обавеза. Одређена смиреност пред смрћу, која се среће у хрисовуљи Светим Арханђелима тада тек четрдесетогодишњег цара Стефана, упућује и на политичку и идејну смиреност ктитора. Као да је с подизањем Светих Арханђела заокружио и своје животне напоре и био припреман да у миру преда своју душу Арханђелу Михаилу да је преведе до - несумљиво се надао - рајског блаженства". (Влада Станковић, Јелена Ердељан; „Цар Душан и Манастир Свети Арханђели")

Гости емисије Ризница, Радио Београда 2, су Влада Станковић, редовни професор Византологије, шеф Катедре за историју Византије и управник Одељења за историју на Филозофском факултета Универзитета у Београду и Јелена Ердељан, редовни професор Одељења за историју уметности на Филозофском факултету у Београду, аутори монографије „Цар Душан и Свети Арханђели".

Аутор и водитељ Душанка Зековић.