Повратак „историје на коњу“ и Хегелова освета

Стара деветнаестовековна тема везана за научно утемељење нових хуманистичких универзитетских дисциплина била је напетост између неумољивог детерминизма строго замишљене позитивне науке и неухватљивост, арбитрарност и системска акциденталност емпиријских података које је требало систематизовати новим научним моделима. Иако је у суштини у питању још антички проблем „истих река у које и улазимо, и не улазимо“, у модерно доба ова дилема се, између осталог, разапиње између вулгарног механицистичког детерминизма и криптоидеалистичког концепта „Духа времена“. Простије речено, модерна схватања историје разапета су између „Клеопатриног носа“ и „Хегеловог гнева“, тј. између представе да насумични догађаји челичном узрочношћу (по принципу „ефекта лептира“) изазивају велике историјске процесе, и идеје да историја има свој либрето унутар кога бројни кореографи, сценаристи, редитељи и играчи импровизују коначну представу.

Када је у питању глобална западна култура у којој живимо, прва парадигма има статус метафизичког креда, будући да, не само да нас амерички популарни теоретичари и идеолози убеђују да је „Први светски рат могао бити избегнут да возач Франца Фердинанда није скренуо у погрешну улицу“, а да „Другог светског рата не би било да су Адолфа Хитлера примили на Бечку академију лепих уметности“, него и амерички апарат силе своју спољну политику заснива на претпоставци да је довољно уклонити са сцене неког Слободана Милошевића, Муамера Гадафија, Башара ал-Асада, или Николаса Мадура, и сама историја ће поћи другим током. Чини се да се тек ових дана америчка администрација и друге земље Вашингтонског консензуса најзад суочавају са проблемом неумољивости историјских таласа. Они амбициознији међу њима, попут председника Доналда Трампа, покушавају да „сурфују на таласима времена“, док они мање самоуверени грозничаво почињу да листају – Хегела.

Како је Хегел детерминисао модерно поимање историје и колико су његови концепти и даље релевантни, да ли Велике личности пишу историју или историја кује Велике личности, колико су повесни токови детерминисани, а колико плод случајности, и како се све то може пројектовати на будућност модерног света, разговараћемо са филозофом и политикологом Ђорђем Вукадиновићем.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић