О комодификацији Божића, или о православљу и конзумеризму

Када је Васељенски патријарх Мелетије сазвао свеправославни Конгрес у Цариграду 1923. године са циљем да усклади рачунање времена код православних цркава са грегоријанским календарем који су усвојиле друге хришћанске цркве и секуларне земље Запада, један од основних аргумената био је жеља да „сви хришћани славе Божић на исти дан“. Без уласка у расправу о томе зашто би тај дан требало да се конформира арбитрарној традицији коју је установила и остатку света наметнула Римокатоличка црква, није спорно да је питање „када треба славити Божић“ неуралгична тема у православним земљама које и даље користе јулијански календар. Притом треба приметити да се ова расправа води увек и само око Божића – никада нећемо чути аргумент да Никољдан треба да обележавамо „као сав нормалан свет“ 6. децембра, Видовдан 15. јуна, или да би Република Српска своју славу требало да обележава 27. децембра – као што Бугаре, упркос преласку на нови календар, до дана данашњег нису успели да убеде да Ђурђевдански уранак пребаце на 23. април.

И док наши секуларисти јадикују што Србија, Русија и Света гора Атонска пропуштају конвој камиона „Кока-кола компаније“, пажљивији посматрачи све чешће примећују да је „Божић“ „нормалног света“ скоро немогуће повезати са Рождеством Христовим. Уместо тога, у питању је религијски испражњен глобални празник раскалашног конзумеризма у коме, ако места за духовност уопште има, то може само да буде неодређени „празнични дух“, „радост даривања“ и „породична атмосфера“, али никако радосна вест о рођењу Богомладенца. Наспрам тога, у земљама бившег социјалистичког блока, секуларни празник Нове године упио је у себе све ове конзумеристичке и потрошачке праксе и служи као својеврсни „ветробран“ о који се разбија потрошачка грозница, да би у недељи пре Божића оставила простор за смирење, молитву, пост и – Христа. Или је тако бар било доскора – данас већ можемо приметити као се потрошачка грозница прелива и преко Нове године и полако и стидљиво посеже и према Божићу.

Да ли је јулијански Божић мање изложен комодификацији од грегоријанског и зашто, шта данас представља секуларизовани глобални Божић и да ли је то исто што и Нова година, како се православна цивилизација поставља према глобалном проблему конзумеризма и да ли је богатство већи изазов за хришћане од сиромаштва, разговараћемо са свештеником и теологом Стеваном Јовановићем.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић