Прича о једном јунском четвртку

Краљ Бодуен је дошао из Белгије само због тога; он ће предати овлашћења председнику Касавубуу, после педесет две године белгијске колонијалне управе, шездесет година након што је његов претходник Леополд II основао Слободну државу. А Жаме Колонга је одређен да буде репортер који ће на лицу места пратити тај историјски догађај.
Само да се данас све одигра у миру, говорио је себи Жаме Колонга. Церемонија је морала бити савршена. Људи су, међутим, имали врло необична очекивања од независности. Многи су закопали у земљу сандуке с камењем, у нади да ће се оно после независности претворити у злато. Многи су веровали да ће мртви васкрснути. На гробовима неких предака остављена је одећа у знак добродошлице. Гробови мање вољених особа покривени су таласастим лимом да покојници не би могли да изиђу из земље. Бојећи се повратка мртвих, сељани у шуми затворили су се на четири дана у колибе. Труднице нису излазиле.

Око девет сати, велика ротонда Националне палате почела се пунити свакојаким великим зверкама. Било је ту парламентараца и сенатора из Белгије, као и дипломата, официра високог ранга и цивилних достојанственика. Стигле су делегације пријатељских афричких држава. Испод велике куполе округле грађевине, већина присутних носила је тамна западњачка одела, али остали су на главе ставили традиционалне украсе са шкољкама, перима и животињским кожама, једнако упечатљиве као бела кацига са крагујевим перјем коју је носио генерални гувернер.
Кад су сви поседали, ушао је председник владе Лумумба.

У данашњој Клепсидри слушаћете причу о „једном јунском четвртку”, односно о првом дану независног Конга, онако како ју је у својој књизи „Конго: Епска историја” записао Давид Ван Рејбрук.

Емисију уређује и води Милица Шпадијер.