Драган Бошковић
Песник, теоретичар и историчар српске књижевности, Драган Бошковић (1970, Београд) ове године добио је две угледне књижевне награде, „Биљану Јовановић" за песничку књигу „Ево ме!" и „Сретен Марић" за есејистички књигу „Фрагменти о рукама и остале манифестације".
Две нове је објавио - поему Срце земље посвећену сећању на жртве крагујевачке трагедије у Другом светском рату и студију Света Тереза Авилска. Западнохришћански светитељи у српској међуратној књижевности. Појавила се и једна монографија посвећена његовом књижевном стваралаштву, Теолошки постструктурализам: поезија и поетика Драгана Бошковића ауторке Милице Ћуковић.
Ту су и фанзини White riot које Драган Бошковић као уредник потписује, те и недавно одржан научни скуп на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу о пола века панк рока Punks not dead, који је као редован професор организовао.
По много чему, дакле, година која је разноврсно обележила књижевно стравалаштво и културно прегалаштво једног од наших најзначајнијих савремених песника и теоретичара, што су и поводи за наш разговор у Клубу 2.
Уређује и води Соња Миловановић
Коментари