Портрет једног роба

Налазимо се у полутами сали највеће осмоугаоне куће у Америци. Вила Лонгвуд, започета 1859. године као велика палата са куполом у маварском стилу, никада није довршена. Због избијања грађанског рата, радови су обустављени 1861. године, па морамо да замислимо како би изгледао величанствени ентеријер. Ипак, нешто на зиду нам привлачи пажњу.

Видимо портрет црнца обученог у елегантан тамни сако, црвени прслук и белу кошуљу. Његове очи гледају благо у страну, лице је озбиљно, без осмеха, али поглед оставља снажан утисак одлучности и достојанства. Не знамо да ли је позирао својевољно; чињеница је да као роб није могао да одбије заповест својих господара.

Слика је вероватно настала почетком четрдесетих година  XIX  века, и то је један од само два позната портрета робова у Мисисипију. Човек је насликан сам, без белаца око себе, што је у то време било крајње необично.

У данашњој Клепсидри чућете причу о овом занимљивом портрету и, још важније, о човеку који нас са тог портрета гледа вековима.

Причу о Фредерику, робу који је живео у првој половини XIX века на просторима данашњег Мисисипија и Луизијане. Његово лице, зачудо, било је овековечено и висило је више од једног столећа у великој вили Лонгвуд у Натчезу. Његово име било је познато, али његов живот је дуго остао обавијен митом и само површним предањем.

Данас, захваљујући упорном раду историчара, архивиста и музеја, можемо да испричамо његову причу: од детињства у ропству, преко трагедија рата и малих побуна, до слободе у позним годинама. Ова емисија је путовање кроз време, у не тако давну и не таку славну прошлост земље у којој нису сви људи сматрани људима.

Емисију уређује и води Милица Шпадијер.