„Ver Sacrum Vivendum ‒ Завет пролећног жртвовања” и ,,Човек по Блануши”

У данашњем Златном пресеку говоримо о двема изложбама и двојици изузетних стваралаца. У Галерији РТС синоћ jе отворена ретроспективнa изложбa слика „Ver Sacrum Vivendum ‒ Завет пролећног жртвовања” књижевника и сликара Ранка Крстајића. У катогу за изложбу Драган Јовановић Данилов, песник и ликовни критичар је записао: ,,Ранко Крстајић уметник је из породице метафизичара. На својим сликама он призива магични свет који проналазимо у његовој прози, али и у причама и романима Поа и немачких романтичара Хофмана и Еверса. Крстајић респектује класичну сликарску технику и класични фигурални концепт. Осамљен, интровертан, усредсређен на свој рад, изван свих струја и мода, овај уметник већ дуго истрајава у свом фантасмагоричном свету. Он слика споро, темељито, увек имајући на уму онај Волтеров наук – да нам ваља ᾽обрађивати свој врт᾽.”

Ранко Крстајић рођен је 1952. године у Жабљаку под Дурмитором. Гимназију је завршио у Никшићу, а Филолошки факултет у Београду. Радио је као професор српског језика за странце у Институту за стране језике у Београду. Излаже од 1971. године. До сада је имао 20 самосталних и 50 колективних изложби у земљи и иностранству.

Објавио је бројне књиге. Добитник је међународне награде Арка, награде Удружења књижевника Србије „Симо Матавуљ” и награде „Светозар Ћоровић” за најбољу прозну књигу на српском језику („Господар среће”) за 2022. годину.

У Златном пресеку са Ранком Крстајићем о о лепоти стварања...

Октобар у Галерији РИМА биће у знаку сећања на недавно преминулог уметника Милана Бланушу (1943‒2025). Изложба која је била планирана и договарана као његово четврто самостално представљање у Галерији РИМА, добила је меморијални карактер. Тим поводом, изложба ће обухватити оба галеријска простора, у Београду и Крагујевцу, а поставка је проширена тако да, поред последњих слика насталих 2023. године, обухвата и селекцију репрезентативних радова из претходне три деценије које публика није имала прилику скорије да види.

Као што наслов сугерише, изложба „Човек по Блануши” посвећена је визији и представи човека у Бланушином стваралаштву. Од серије цртежа насловљених „Акција” преко „Посматрача помрачења Сунца” и „Финих људи” до „Четвороношца”, изложба се фокусира на централни мотив у Бланушиној уметности – људску фигуру, и још конкретније, фигуру човека у пословном оделу преко које је уметник, кроз више од пет деценија уметничког рада, детектовао неуралгичне тачке савременог света и критиковао друштвену стварност. Приказан увек типски, дефинисан само својим једнообразним костимом моћи и власти, Бланушин мушкарац у оделу је сирова и груба представа човека система, без индивидуалности и личног интегритета. „Политичари, бизнисмени, људи од власти, безбројни корпоративни и бирократски клонови, униформисаних појава и инсценираних опхођења, сви су они обједињени једним истим типом анонимуса у пословном оделу – фигуром деперсонализованог човека као вредносним симболом савременог друштва. Бланушини људи у оделима истовремено су творци и жртве уређености света која им постепено гута слободу у сваком аспекту постојања, претварајући их на крају у човеколике аутомате”, наводи се у тексту изложбеног каталога, ауторке Невене Мартиновић, кустоскиње Галерије РИМА.

Изложба у Београду биће свечано отворена сутра, у четвртак 9. октобра, а у Крагујевцу 14. октобра.

Милан Блануша је рођен 1943. године у Јагодини. Дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду. Постдипломске студије завршио је на Државној високој школи за ликовне уметности у Брауншвајгу, у Немачкој. Специјализирао је графику на Државној високој школи за ликовне уметности у Франкфурту на Мајни, у Немачкој. Члан је УЛУС-а од 1971.

Добитник је бројних награда из области ликовног стваралаштва међу којима су и Награда Октобарског салона за сликарство (1978), Златна палета УЛУС-а (1992), Политикина награда (2000), Велики печат Графичког колектива (2001), Награда „Сава Шумановић” (2005), Награда града Београда (2017).

Гошћа Златног пресека је ауторка изложбе Невена Мартиновић.

Емисију води Тања Живковић.