Сто педесет година од открића Панчићеве оморике

Након готово детективске потраге за четинаром о коме је још 1855. године слушао од локалног становништва у ужичком крају, Панчић је оморику коначно угледао у Заовинама у засеоку Ђурићи на Тари.

Панчићева оморика је позната као „ледена лепотица”, „српска смрча” или „царица свих ендемита Европе” и представља дрво изузетне лепоте и грациозности. У питању је терцијарни ендемо-реликт чији је ареал данас сведен само на подручје око средњег тока реке Дрине. Као „живи фосил” наше, европске и светске дендрофлоре, оморика и данас представља велику научну загонетку и предмет проучавања великог броја истраживача широм света.

О открићу оморике, као и о савременим истраживањима која се на овој врсти спроводе, разговараћемо са мр Аном Ржаничанин, стручном сарадницом Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац” Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Богата заоставштина Јосифа Панчића, поред бележница, писама, теренских дневника и личних предмета, обухвата и хербаријумску збирку чији је највећи део смештен у Хербаријуму Универзитета у Београду, у Ботаничкој башти „Јевремовац”. Систематска дигитализација Панчићеве заоставштине, укључујући дигитализацију хербаријумске збирке, реализована је од стране Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ (АВА САНУ) у сарадњи са Институтом за ботанику и Ботаничком баштом „Јевремовац”. Циљ пројекта дигитализације Панчићеве заоставштине био је да се дигитализује сва расположива грађа и тиме сачини интегрални увид у његову заоставштину која би, у оквиру веб презентације АВА САНУ, била јавно доступна и претражива. Средином 2024. године завршен је највећи део пројекта и материјали су постављени на интернет, а о свим изазовима дигитализације заоставштине Јосифа Панчића, као и о значају овог подухвата разговараћемо са академиком Александром Костићем, руководицем АВА САНУ.

Аутор и водитељ: Томица Мишљеновић

Насловна страна: Панчић и оморика - Ботаничка башта, aутор фотографије je Томица Мишљеновић