Шта ће нам школа у животу – о образовању и антиобразовању

Гост „Гозбе“: Слободан Антонић

Масовни студентски протести који су претходних месеци попримали размере свеопште националне револуције указали су српском друштву на дубинску противречност у његовом односу према школској и факултетској омладини и академском кадру. Са једне стране, „млади и паметни“ се фетишизују до статуса полубожанства, а гола чињеница да су у питању студенти (или чак будући студенти) неког од српских универзитета довољна је да им се на политичкој сцени укаже апсурдна количина поверења, која је чак кулминирала масовним позивима да „студенти састављају владу“. Са друге стране, у свим порама друштва запечен је презир према „школи“ која „децу ништа не учи“, која је „потпуно неприлагођена животу“ и која се у говору све чешће у потпуности мења разумљивијим и оперативно употребљивијим појмом „дипломе“. Однос свих слојева друштва према систему образовања је дубоко циничан и снисходљив, док су академски грађани изложени презиру када покушавају да на јавној сцени иступе као ауторитет, а ласкању и подилажењу када свој ауторитет треба да позајме некоме другом.

Деценијама се у Србији свака прича о просвети своди на „реформу система образовања“, па упркос тој вечној реформи и вечитој „имплементацији европских стандарда“, закључак је поражавајући – квалитет образовања у земљи је све нижи, а млади људи излазе из школа и са факултета са све мање знања. Притом се „квалитет школе“ све више меша са „социјалним стандардом школе“, па се тако јавност више бави темама као што су климатизација учионица, тежина ранаца и вршњачко насиље, него питањем да ли је образовни систем способан да врши своју основну функцију – да обезбеди несметано дугорочно функционисање друштва и државе. Када су у питању ниже школе, овај тренд је већ довео до класне сегрегације између државних и приватних школа, а политичка кампања која се тренутно води против државних универзитета прети да исту ствар учини и са високим образовањем.

Да ли је образовни систем у Србији пред колапсом и са којим претњама се суочава, да ли је деградација школства ствар колонијалне политике или опште кризе вредности Глобалног запада, да ли је високо образовање ствар класног или геополитичког престижа, и постоји ли излаз из актуелне кризе, питаћемо социолога и професора Филозофског факултета у Београду Слободана Антонића.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић